Brana od muzičkog varvarstva i život na mišiće

Septembar koji je na izmaku, bar što se ovog kraja tiče, protekao je u znaku nadaleko čuvenog Mokranjca i Malogospojinskog vašara. Negotin ima tri vašara godišnje, ali je ovaj najstariji i najveći, nastao još daleke 1836. godine, te ima i odgovarajući status u čitavoj Krajini. Svakako, pored ovih tradicionalnih fešti, postoje brojna nevesela podsećanja na sadašnji trenutak ovog grada. Teška ekonomska situacija u opštini nezaobilazna je tema u svim ozbiljnijim razgovorima, a pažljivijim pratiocima događanja u Negotinu neće promaći diskusije oko preseljenja spomenika Hajduk Veljka i nekih sličnih tema. Pa, da pođemo nekim redom.
Mokranjčevi dani održani su posle mnogo natezanja oko obezbeđivanja zaista skromne svote za ovako značajan festival. Kao da ljudi koji vode Ministarstvo kulture i ipak imaju ozbiljan budžet ne shvataju da ovakav festival vredi mnogo više od jednog miliona koji su na „mišiće“ izdvojili. Rutinska je navika ljudi iz Ministarstava da drže u neizvesnosti ljude koji organizuju, kako reče Vida Ognjenović u besedi na svečanom otvaranju, pravu branu od muzičkog varvarstva koje nas okružuje. Brojni učesnici iz Srbije i stranih zemalja i kvalitet programa i izvođača kazuju da je tradicija Mokranjčevih dana očuvana i preneta u naredne godine. Nedelja od 14. do 19. septembra, koju inače nisu dovoljno otpratili elektronski mediji (slabo tržište za muzički kvalitet), ipak ostavlja dubok trag u kulturnom životu nevelikog Negotina i Timočke krajine. Sasvim je izvesno da oni neće tako lako odustati od dalje organizacije ovog festivala. Reči zvaničnika iz Ministarstva kulture, prisutnih na Festivalu, govore da je situacija što se sudbine Mokranjčevih dana tiče ipak pozitivna. Videćemo već naredne godine.
Nekoliko dana pre Festivala, gotovo nezapaženo, održan je drugi sajam Vina i meda u obližnjem Rogljevu i Rajcu. Nekada čuveni vinarski kraj, s posebno pogodnim položajem za gajenje vinove loze i proizvodnju dobrog vina, zaostao je za vremenom i konkurencijom. I to mnogo. Vinarska sela u ovom kraju su gotovo prazna, vinogradi stari, degradirani, sortiment neodgovarajući, a tehnologija i sudovi su od pre jednog veka. Retki izuzeci među ovdašnjim vinarima koji su shvatili da je neophodno učiniti mnogo toga da bi se stanje promenilo, lokalna vlast i pomalo Ministarstvo ekonomije, organizovali su ovaj sajam s namerom da oni koji nisu na radu u inostranstvu, a izgubili su radno mesto (sve nekadašnje firme u Negotinu su propale ili su u „lošoj“ privatizaciji) a imaju vinograde, da se vrate poslu od kojeg će za nekoliko godina obezbediti sebi pristojnu egzistenciju. Svima je jasno da je vreme velikih proizvođača vina kao što je Krajina na izmaku, dolazi vreme manjih proizvođača visoko kvalitetnih vina. Da nade ima pokazuje i činjenica da je sajam imao međunarodni karakter.
A što se vašara tiče, održan je od 21. do 24. septembra, ali mu je nekadašnja slava prošla. U drugoj polovini prošlog veka vašar je važio za najveći u ondašnjoj državi, odmah iza šabačkog, i za njega su se ljudi mesecima pripremali. Na vašar se dolazilo s kompletnim pokućstvom na traktorima ili kamionima, te se u stvari tada živelo na vašarištu. Tadašnje šetnje devojaka za udaju s niskama dukata u pratnji familije ostale su za sećanje i nostalgične priče. Vremena su se promenila, kao i vašar. To je sada više buvljak a manje sabor zanatlija i okolnog stanovništva.
Ako kojim slučajem porazgovarate s ovdašnjim preduzetnicima o tome kako se posluje, dobićete brz i skoro identičan odgovor – Negotin više nije ono što je nekada bio za biznis. Sve je manje onih koji grade kuće, koji kupuju novi nameštaj ili drugo pokućstvo. Jedan od prvih i najuglednijih preduzetnika Ljubiša Đorđević smatra da je država zaboravila na preduzetnike tražeći mnogo, a dajući malo, posebno kad je reč o stvaranju ambijenta za uspešno poslovanje. A kako bi sitni preduzetnici i mogli da rade kada su sve velike firme, osim HE Đerdap II, obustavile rad. Ovdašnja privreda je propala. Nade se polažu u uspešnu privatizaciju IHP Prahova i neko čudo oko kombinata Krajina. Brojni ovdašnji gastarbajteri retko se pojavljuju kao ozbiljniji investitori. Ukoliko se privredna situacija u kratkom roku ne promeni, i to na bolje, Negotin i okolina će postati baš „tamni vilajet“. Pojedini Negotinci se nadaju da će nedavna poseta predsednice Radmile Gerov Češkoj, u sastavu državne delegacije, imati nekog odjeka među tamošnjim investitorima. A, ako baš sve stane i mora da prezimi, onda je dobra vest da je ovdašnje komunalno preduzeće Badnjevo na najboljem putu da obezbedi redovno i kvalitetno grejanje Negotincima, još samo da neuredne platiše izmire svoja dugovanja. Ostalo će se rešavati se narednog proleća. Do tada i spomenik Hajduk Veljku ostaje na svom mestu.