Branislav Ivanović: Odlazeći kapiten

Zanimljivo je da pehar Kupa Rusije izrađen od stakla, a da je posle dodele, u opštoj euforiji ispao iz ruku Ivanovića i polomio se.

Uprkos trijumfalnoj sezoni, Ivanović je posle tri godine u nedelju zvanično napustio klub iz Sankt Peterburga.

Srpski fudbaler odbio je da potpiše novi ugovor po kome bi mu plata bila smanjena za oko 20 odsto, što je uprava pokušala da opravda finansijskim gubicima usled svetske pandemije virusa kovid 19. Iako se nezvanično priča da bi karijeru mogao da nastavi, odnosno završi u Crvenoj zvezdi, sve su prilike da će verovatno potpisati za neki drugi ruski klub.

U Rusiji je prvi put, od 2006. do 2008. godine, igrao za Lokomotivu iz Moskve, u koju je prešao posle uspešne dve sezone u OFK Beogradu. Najblistavije momente karijere ostvario je u Čelsiju, za koji je od 2008. do 2017. zabeležio 261 meč i postigao 22 gola.

Sa „plavcima“ je osvojio po jednu Ligu šampiona i Ligu Evrope, tri Premijer lige, tri FA kupa, jedan Liga kup i jedan Superkup Engleske (Komjuniti šild).

Sa mladom reprezentacijom Srbije dva puta je bio vicešampion Evrope. U „A“ selekciji još uvek drži rekord sa najviše odigranih utakmica (105). Iako je bio dugogodišnji kapiten „orlova“, nije se nacionalnog dresa odrekao ni kada mu je pre dve godine selektor Mladen Krstajić oduzeo traku.

Nezvanični povod za oduzimanje kapitenske trake bio je taj što je Ivanović branio smenjenog selektora Slavoljuba Muslina, smatrajući da je trebalo da ostane na klupi i na Svetskom prvenstvu u Rusiji. Igrao je na Svetskim prvenstvima u Južnoj Africi (2010) i Rusiji (2018).

Rođen je u Sremskoj Mitrovici 22. februara 1984. godine. Njegov otac Rade Ivanović takođe je igrao za lokalni FK Srem, u kome je i Bane započeo karijeru. Zanimljivo je da je sve do 16. godine igrao na poziciji napadača, dok nije prekomandovan u odbranu.

U braku je sa Natašom Ivanović, sa kojom ima četvoro dece: Anu, Andreu, Dušana i Stefana. Pre desetak godina čaršijom se pričalo da je imao aferu sa pevačicom Cecom Ražnatović.