Branislav Ivanović: Smenjeni rekorder

I ne samo on, jer je penzionisani Dejan Stanković dobio društvo na samom vrhu liste igrača s najviše nastupa za nacionalni tim, sa 103 „recke“ nedostižne sadašnjoj konkurenciji.

Umesto slavlja na terenu i hvalisavih izjava posle generalne probe „orlova“ za Svetsko prvenstvo u Rusiji, smenjeni kapiten prećutao je realnu mogućnost da možda već na mundijalskoj premijeri sa Kostarikom ostane jedini rekorder, ali je hladnokrvnim stavljanjem kažiprsta na usta i oštrim pogledom ka delu tribina sa čelnicima Saveza očigledno poslao jasnu poruku onima za koje se veruje da su posle uspelih kvalifikacija, pod komandom Slavoljuba Muslina, isforsirali odluku novog selektora Mladena Krstajića da mu skine traku sa ruke i preda je drugom „veteranu“ Aleksandru Kolarovu. Spekulisalo se da li će Ivanovićevo ime uopšte završiti na spisku putnika za Rusiju, jer se po kuloarima šuškalo da mu vrhuška FSS neće preći preko toga što navodno nije bio oduševljen rokadom u stručnom štabu i navodnom idejom predsednika Slaviše Kokeze da siđe iz svečane lože i odigra neki minut u foto-finišu trke za SP. I što je navodno bio čovek Zvezdana Terzića, kojem se sudilo zbog zloupotrebe službenog položaja prilikom njegovog transfera iz OFK Beograda, sada sa mesta generalnog direktora Crvene zvezde u „ratu“ sa FSS, ali je Krstajić sačekao da se jedan od navodnih sabotera eksselektora Havijera Klementea oporavi od povrede i poveo ga u bitku za bodove. Ovaj mu se u međuvremenu odužio prelepim volejom za četvrti pogodak protiv Bolivijaca, ukupno 13. golom u dresu A reprezentacije, ostavši drugi najefikasniji član sadašnje postave, iako mu kao defanzivcu nije glavni posao da trese tuđe mreže.

Međutim, štoper i(li) desni bek „orlova“ umeo je da pogodi metu kada to nisu uspevali ili imali petlju napadači i vezisti, a neki od njegovih udaraca (najčešće glavom) vadili su „orlove“ iz nevolja, pravili rezultatske prekretnice i donosili pobede, što je bio samo razlog više da bude redovno pozivan još od debija 2005. Godinu dana pošto je osvojio srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu mladih selekcija i to naplatio prelaskom u Lokomotivu iz Moskve. Tamo je tako kvalitetno odradio posao da je posle samo dve sezone stigao poziv Čelsija, čiju zadnju liniju je držao na svojim leđima čitavu jednu deceniju. I za to vreme osvojio Premijer lige, dva FA kupa, (po) jedan Liga kup i Komjuniti šild, odnosno još vrednije Ligu šampiona (2012) i Ligu Evrope (2013). Dok nije prestario za ukus vlasnika kluba Romana Abramoviča i, kao sve legende sa „Stamford bridža“, pušten da ode (u Zenit iz Sankt Peterburga).

Član najboljih 11 prvenstva Engleske 2010. i 2015, MVP finala Lige Evrope 2013, omiljena „zver“ navijača „plavaca“ i zvanično najbolji fudbaler Srbije 2012. i 2013, rođen je 22. februara 1984. u Sremskoj Mitrovici, u braku je sa Natašom Ivanović i ima četvoro dece.