Branislav Lečić: Sistem oslobodio svoje saradnike

Za pravnike koji su zastupali okrivljene, s druge strane, odluka Apelacionog suda u Beogradu bila je logična i jedina moguća sa stanovišta prava.

Među strankama koje su u toku jučerašnjeg dana reagovale na oslobađajuću presudu bila je i Demokratska stranka, koja u toj odluci suda vidi odnos aktuelne vlasti prema nasilju, kriminalu, diktatu sile.

– Proklamacije i deklarativna zalaganja za poštovanje nezavisnosti institucija, evropskih vrednosti i prava nisu stvarni sadržaj i iskreno opredeljenje SNS, već je to kontinuitet sa politikom beznađa, straha i ništavila iz devedesetih koja je 2003. godine atentatom na demokratski izabranog premijera Zorana Đinđića, zemlju i građane zaustavilo sa dobrog puta, navodi se u saopštenju DS.

Branislav Lečić, član DS-a i nekadašnji ministar kulture u Vladi Zorana Đinđića, u presudi vidi kontinuitet između sistema koji je danas na snazi i onog koji je nakon 5. oktobra bio protiv vlasti.

– Te retrogradne snage su tada bile protiv Đinđića, a danas sistem oslobađa svoje saradnike. Kako nije bilo lustracije, propustili smo da se rešimo retrogradnih snaga, kaže Lečić za Danas. On dodaje da je pobuna beretki bila vrlo bitan događaju u kontekstu Đinđićevog ubistva, pošto je tada poslata jasna slika da će se oružjem stati na put novoj politici.

Svoj stav o presudi juče je u formi saopštenja izneo i Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno demokratske partije, ocenjujući da ona „predstavlja dokaz da je zločinačko udruženje i dalje živo“ i da se „neće smiriti dok do kraja ne relativizuje sve što je vezano za period između oktobra 2000. i marta 2003. godine“.

Jovanović je dodao da „nema razumevanja“ za one „koji danas ćute“ na presudu kojom su i Zvezdan Jovanović i Milorad Ulemek Legija oslobođeni odgovornosti za pobunu JSO.

„Ti koji danas prelaze preko ove presude, kao da se ništa značajno nije dogodilo, isti su oni koji su kroz kriminalizaciju i rušenje Zorana Đinđića tražili prostor za sebe, a svojim delovanjem pokazuju da su, nažalost, uspeli da od Srbije naprave nesrećnu zemlju, večno zarobljenu u mržnji i zločinu“, rekao je Jovanović.

Advokat Aleksandar Kovačević koji je u ovom sudskom postupku branio prvooptuženog Milorada Ulemeka vidi presudu Apelacionog suda na potpuno drugačiji način. Za njega, to je pobeda „sile prava, a ne prava sile“.

– Dokazano je da moj branjenik nije imao faktičku moć nad jedinicom. Moram da podsetim da se o pokretanju ovog procesa govorilo još 2005. godine, a da je istraga pokrenuta tek 2011. godine. Po zakonu, tužilac je dužan bez odlaganja da preduzme radnje ukoliko sumnja da postoji krivično delo. Očigledno da je ovde bila po sredi politička igra kada je odlučeno da se sudi za ovo delo, kaže Kovačević.

Apelacioni sud je, da podsetimo, odlučio da je Viši sud ispravno ustanovio da sedmorica pripadnika JSO nisu krivi za delo oružana pobuna, pošto događaji iz novembra 2001. godine nisu imali za cilj nasilno rušenje vlasti. To što su pripadnici JSO na ulicama pod punom borbenom opremom tražili smenu ministra policije, vrha BIA, i donošenje Zakona o saradnji sa Hagom, sud je prepoznao kao protest. Kao dokaz, nabrojano je da nije bilo proglašeno vanredno stanje, da je sam Đinđić na sednici vlade to okarakterisao kao protest, ali i da Vlada nije ispunila sve zahteve JSO. Jedan od težih argumenata sud je video u činjenici da je Zoran Đinđić četiri dana nakon prestanka pobune otišao u centar jedinice u Kulu na proslavu slave.

Hronologija

Dok je Zoran Đinđić bio na službenom putu, 9. novembra 2001. godine, svi pripadnici JSO, od kojih su neki obezbeđivali najviše zvaničnike, povukli su se u centar jedinice u Kuli. Navodno, neposredan povod bila je zloupotreba jedinici čiji su pripadnici korišćeni u hapšenju braće Banović koji su kasnije izručeni u Hag. Iz JSO su tada tvrdili da ih niko nije obavestio u kojoj akciji učestvuju, zbog čega su tražili smenu ministra policije Dušana Mihajlovića i dvojca na vrhu DB-a – Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića. Dodatno, traženo je usvajanje zakona koji bi uredio saradnju sa Hagom. Protest je okončan smenom Petrovića i Mijatovića, na čije mesto su stavljeni Andreja Savić i Milorad Bracanović, bivši Ulemekov zamenik u JSO. Upravo su Ulemek i Zvezdan Jovanović, član jedinice, osuđeni na maksimalne zatvorske kazne zbog ubistva Zorana Đinđića.