Branka Arsić: Druga Srbija u Americi

Bio je to, po mišljenju brojnih učesnika ovih razgovora, uzbudljiv intelektualni susret, koji je doneo sveže ideje i poglede na život i delo pisca „Filosofije palanke“, i na aktuelne izazove vremena. Cvetićaninovu knjigu ocenila je kao „presedan u srpskoj kulturi“: ona joj je, rekla je, dočarala jednog Konstantinovića potpunijeg od onoga kojega je lično poznavala. Naime, bez obzira na generacijsku razliku imala je s njim blizak, prijateljski odnos. Arsić je devedesetih u Beogradu važila za darovitu mladu spisateljicu i filozofkinju (doktorirala je na Filozofskom, tamo je bila asistent, objavila je knjigu „Razum i ludilo“, i „Rečnik“ u saradnji sa Mrđanom Bajićem), i to ju je preporučivalo pažnji velikog književnika. U vreme ratova devedesetih, zajedno s njim, pripadala je Beogradskom krugu i Drugoj Srbiji. Bila je angažovana i na studijama o ženskom pitanju.

Njen put na Zapad išao je preko Budimpešte, gde je predavala na tzv. Soroševom univerzitetu; poziv za Ameriku dobila je nakon tri godine. Da biste nekud otišli, mora tamo neko da vas hoće, rekla je u jednom intervjuu. Sad na glasovitoj Kolumbiji predaje englesku i uporednu književnost. Njena karijera deluje izuzetno stabilno, i u stalnom je, fascinantnom usponu. Knjige joj objavljuju najprestižniji izdavači, a piše za najuticajnije internacionalne časopise. Bavi se piscima kakvi su Melvil, ili Emili Dikinson. Pre desetak dana za knjigu „Bird relics“ dobila je nagradu Udruženja za moderne jezike, koja se smatra najvećom američkom nagradom za non-fiction, dakle za radove teorijske prirode. Nagrada će joj biti uručena 6. januara, na konvenciji Udruženja kojoj će prisustvovati šest hiljada članova i gostiju, među kojima će biti i gradonačelnik NJujorka.

Živi u braku sa Dejvidom Vilsom, profesorom francuske filozofije na Univerzitetu Braun, čije je prezime priključila svojem. Imaju jedanaestogodišnju ćerku Emu.