Brankica Janković: Invaliditet i pol osnovi diskriminacije

Ne želim da generalizujem i smatram da je važno davati ocene na osnovu validnih podataka, pa ako pogledamo pritužbe koje dobijamo, u samom vrhu kao osnovi diskriminacije i dalje su invaliditet i pol. Naši građani sa invaliditetom se susreću sa brojnim preprekama, od obrazovanja do tržišta rada i korišćenja usluga, ističe u razgovoru za Danas Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Kako ističe, danas se mnogi bave pitanjima vezanim za diskriminaciju i promovisanjem ravnopravnosti, a postoje i različite institucije, tela, zatim strategije, planovi� „To je s jedne strane dobro, jer se u javnosti više nego ranije govori o ovim temama, a s druge strane, ne znam da li time možda zbunjujemo naše građane i građanke, jer nisu sigurni kome mogu da se obrate za zaštitu. Ovo govorim imajući u vidu slučajeve zbog kojih nam se građani obraćaju, s obzirom na to da smo krovna državna institucija za eliminaciju svih oblika diskriminacije – nedobijanje posla zbog godina, žena koja posle porodiljskog odsustva bude premeštena na niže radno mesto, građanin koji nema pristup nekom objektu zbog arhitektonske barijere, penzioner ili penzionerka koji ne dobije adekvatnu zdravstvenu zaštitu, nemogućnost pohađanja nastave zbog izostanka podrške u školi, manja plata za rad iste vrste, osuđivani kome se osporavaju prava� da ne nabrajam brojne primere iz naše prakse koji su životne situacije. Svaki put kada se postupi po našoj preporuci, pravimo korak napred ka punoj ravnopravnosti u našem društvu“, ukazuje Janković.

Koliko ste pritužbi imali ove godine?

– Od početka godine do novembra postupali smo po skoro 500 pritužbi zbog diskriminacije, a ako tom broju dodamo i ostale postupke u nadležnosti institucije, broj predmeta je oko 1.000. Od prošle godine gotovo sva ministarstva kao ovlašćeni predlagači poštuju svoju zakonsku obavezu dostavljanja zakona na mišljenje, čime se izbegava sistemska, strukturalna diskriminacija koja bi se pojavila u samom zakonu. Naravno, pod uslovom da se naše mišljenje uvaži. Ranije to nije bio slučaj.

Koje su grupe najugroženije u Srbiji i kako im pomoći?

– U izazovnim vremenima je veoma teško davati ocenu ko je najugroženiji, jer se u tim grupama neće naći priličan broj građana kojima je ugroženo neko pravo ili oseća nepravdu, i to može izazvati veći jaz prema nekim grupama stanovništva. Prema evidenciji podnetih pritužbi koja nije konačna, osobe sa invaliditetom su i dalje društvena grupa najčešće izložena diskriminaciji. Sledi nacionalna pripadnost, pol i zdravstveno stanje. Kod nekih društvenih grupa i dalje je prisutan strah od prijavljivanja diskriminacije i statistički podaci Poverenika odnose se isključivo na prijavljene slučajeve. Svakodnevno razgovaram sa ljudima širom Srbije i mogla bih da zaključim da je diskriminacije mnogo u oblasti rada i zapošljavanja i da na neki način razumem strah od prijavljivanja onih od kojih vam zavisi egzistencija i goli život. LJudi se plaše gubitka posla, prebacivanja na niža radna mesta, smanjenja zarade ili mobinga ukoliko prijave diskriminaciju. Međutim, ako diskriminaciju ne prijavljujemo, ne možemo očekivati ni da ćemo je zaustaviti i smanjivati.

Kako gledate na poraznu statistiku kada je reč o nasilju nad ženama?

– Iako je prošlo relativno malo vremena od početka primene, rekla bih da, prema prvim pokazateljima, novi zakon donosi rezultate. Međutim, nijedan zakon, ma koliko dobar, ne sme da nas uljuljka. Pogotovo kada se radi o nasilju koje je, bili smo svedoci, imalo i smrtne ishode. Važno je da svi u lancu nadležnih rade svoj posao na najodgovorniji i najefikasniji način, i da se konstantno jačaju institucije u odgovoru na nasilje. Takođe, važno je da kod ljudi postoji svest o nesagledivim posledicama nasilja. Nažalost, kada govorimo o rodno zasnovanom nasilju, statistika je i dalje zabrinjavajuća.

Dokle se stiglo sa izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije?

– Prema poslednjim informacijama iz Ministarstva za rad, prosleđen je Evropskoj komisiji.

Od obuka sa inspektorima do regionalne saradnje

Planovi za sledeću godinu?

– Tržište rada i zapošljavanja – sprovodićemo obuke sa inspektorima rada po celoj Srbiji, a nastavićemo saradnju i sa poslodavcima i promovisati Kodeks ravnopravnosti. Uvek se nađu poslodavci sa svešću šta znači zadovoljan i motivisan radnik i radnica. U planu nam je nastavak regionalne saradnje i jačanje aktivnosti sa civilnim sektorom. Poseban akcenat u radu biće opštine i gradovi u celoj našoj državi. Imaćemo i set aktivnosti sa mladima, između ostalog, priručnik kao pomoć deci, roditeljima i nastavnicima za prepoznavanje i reagovanje na diskriminaciju – od škole sve počinje.