Brankica Janković: Škola kao ključ borbe protiv diskriminacije

– Većina slučajeva iz naše prakse pokazuje da je moguće rešiti problem ako se prijavi. Sa druge strane, ne treba da postane pravilo da se moraš žaliti da bi se u praksi primenjivali zakon, već da to bude nešto što se podrazumeva, a individualni slučajevi diskriminacije nailaze na punu osudu svih, kako bi se što više fokusirali da svi zajedno pomognemo onima koji su najranjiviji među nama – dodaje naša sagovornica.

Škola, odnosno čitav vaspitno-obrazovni sistem je ključna karika u borbi protiv svih vidova diskriminacije, a kako vremenom postaje i poligon diskriminacije, posebno prema osetljivim grupama dece, to je i mesto gde se u korenu mogu saseći sve predrasude i stereotipi koji prate decu sa invaliditetom i smetnjama u razvoju od samog rođenja.

Poverenica dobija značajan broj pritužbi koje se odnose na slučajeve kada detetu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nije bio obezbeđen lični pratilac iako je mišljenjem interresorne komisije dete imalo potrebu za pratiocem: – Analiza je pokazala da u mnogim opštinama lični pratilac nije bio prepoznat kao usluga socijalne zaštite u lokalnim odlukama i da je postojala različita praksa na lokalu.

Svim jedinicama lokalne samouprave poverenica je uputila preporuku za ostvarivanje ravnopravnosti, kao i koje sve neophodne mere i aktivnosti treba preduzeti da se obezbedi uspostavljanje i pružanje usluge ličnog pratioca deci kojoj je ova usluga nužna.

– Na diskriminaciju dece zbog zdravstvenog stanja ukazao nam je otac devojčice kojem je u usmenom razgovoru u vrtiću rečeno da njegova ćerka ne može da ide na zimovanje sa ostalom decom zbog toga što ima „dijagnozu“. U toku postupka je utvrđeno da je predškolska ustanova svojim pravilnikom propisala dodatne uslove za decu koja imaju neko hronično oboljenje, alergiju i sl. i od roditelja zahtevala dodatne lekarske izveštaje, koji bi potvrdili da dete može da ide na zimovanje, s obzirom na zdravstveno stanje – izdvaja Janković jedan od primera koji ilustruju stav dela građana.

Poverenica je u ovom slučaju konstatovala kako predškolska ustanova stavila u nepovoljniji položaj decu s obzirom na njihovo zdravstveno stanje i nametnula im dodatnu obavezu koja se drugoj deci u istoj situaciji ne nameće, zbog čega joj je preporučeno da ukloni ovu odredbu iz pravilnika: – Predškolska ustanova nas je obavestila da je Upravni odbor izmenio pravilnika, odnosno da je sporna odredba izbrisana.

U konkretnom slučaju je, očito, jedna uopštena odredba iskorišćena kao paravan za diskriminaciju, pošto „dijagnoza“ smetnji u razvoju ne može biti isto što i prehlada ili neko drugo uobičajeno sezonsko oboljenje koje se lako prenosi u kolektivu.

– Postupajući po pritužbi utvrdili smo da je u školi za osnovno i srednje obrazovanje nastavnica kaznila učenicu romske nacionalnosti tako što joj je naredila da za vreme velikog odmora, dok su sva druga deca u dvorištu, stoji na hodniku i „pridržava“ betonski stub koji se nalazi u holu škole. U toku postupka je utvrđeno da je ova mera koju je nastavnica preduzela, kako je navela, iz razloga bezbednosti, predstavlja povredu dostojanstva učenice, te da se njom stvara osećaj poniženosti, uznemirenosti i odbačenosti. Utvrdili smo diskriminaciju i preporučili da škola organizuje obuku za zaposlene na temu diskriminacije u obrazovanju i preduzme aktivnosti u cilju sprečavanja diskriminacije i vršnjačkog nasilja. Škola je donela plan aktivnosti koje će biti preduzete – navidi poverenica.

Drugi primer pokazuje značaj aktivnosti u sprečavanju diskriminacije. Majka dečaka romske nacionalnosti je navela da se više puta obraćala školi jer su njenog sina, od prvog dana kada je krenuo u školu, „srpska deca zvala Ciganinom“, kao i da su ga tukla i šutirala.

U toku postupka je utvrđeno da je škola preduzela mere povodom svake majčine prijave, o čemu su dostavili dokaze.

Poverenik je dao mišljenje da nije utvrđeno da je škola diskriminisala dečaka na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini, međutim,

Poverenik je dao preporuku mera školi u vezi daljeg preduzimanja aktivnosti na sprečavanju diskriminacije i vršnjačkog nasilja.

Škola je u program zaštite dece od diskriminacije i nasilja uvrstila i dodatne preventivne i intervente aktivnosti u cilju stvaranja bezbednog okruženja za sve učenike.

Tekst je deo projekata „I MI HOĆEMO DA BUDEMO ĐACI“ i „Obrazovanje na maternjem jeziku – jednaka šansa za sve“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u sadržajima ne odražavaju nužno stavove organa koji je odobrio sredstva.