Branko Lazić: Zvezdino vojničko lice

Dvadesetdevetogodišnji košarkaš, koji je postao deo Zvezdine porodice 2011. godine, svedočio je i vremenu kada je tim živeo u Partizanovoj senci i zlatnom periodu evroligaškog uspona i slave, da bi prošlog leta, kada je Mali Kalemegdan napustilo pola ekipe, potpisao novi dvogodišnji ugovor preuzevši kapitensku ulogu. Zato je Branko Lazić, nezavisno od broja odigranih utakmica, već neko vreme Zvezdino lice, a o njegovoj ulazi u timu manje govore statističke brojke a više atmosfera koju stvara svojom požrtvovanošću, upornošću, konstantnim radom.

– Kad vidim Lazu (Branka Lazića) kako igra, koliko se baca, a znam da dečka boli celo telo… Mene to dodatno motiviše, kao i ostale momke iz tima. Kakav bih ja bio čovek kada ne bih cenio taj trud? Bilo bi me sramota – rekao je jednom prilikom Marko Simonović o jednom od najboljih defanzivaca Evrope, čiji doprinos ekipi često ostaje neupadljiv, a koji je prošle sezone u Evroligi bio prvi po broju odigranih utakmica, drugi po broju učinjenih faulova i četvrti po ukradenim loptama.

Branko Lazić prvo je trenirao karate da bi se kao devetogodišnjak okrenuo košarci u rodnoj Ljuboviji. Nije prošlo mnogo vremena pre nego što ga je primetio FMP, u kome je prošao sve kategorije. Sa 18 godina zaigrao je za mladu reprezentaciju Srbije, s kojom je osvojio Evropsko prvenstvo u Španiji. U reprezentativnom dresu deset godina kasnije uzeo je i srebro na šampionatu Starog kontinenta. Sa Crvenom zvezdom osvojio je tri puta Prvenstvo Srbije, kao i Jadransku ligu, dok je u četiri navrata podizao trofej Kupa Radivoja Koraća. Od 2015. u braku je sa Natašom, sa kojom ima dvogodišnju ćerku Saru. Navijači su mu u jednom trenutku dodelili nadimak LeBranko (poredeći ga sa Lebronom Džejmsom). Kaže da nije košarkaš, bio bi profesionalni vojnik.