Predsednik Visokog saveta tužilaštva Branko Stamenković odgovorio glavnom tužiocu VJT Nenadu Stefanoviću

Povodom tih navoda, Stamenković je uputio odgovor, koji prenosimo u celosti:

„Visoki savet tužilaštva Republike Srbije je shodno Ustavom i zakonom propisanim normama samostalni kolektivni organ koji obezbeđuje i jemči samostalnost javnog tužilaštva, i u kome se odluke donose većinom glasova, od kojih su posebno bitne odluke o izboru javnih tužilaca i glavnih javnih tužilaca. Predsednik Saveta u okviru svojih ovlašćenja ne poseduje i ta da može donositi samostalne odluke o izboru nosilaca javnotužilačke funkcije, niti da može samostalno izrađivati i donositi obrazloženja tih odluka, kako se to navedenim obraćanjem imputira.

Naprotiv, Visoki savet tužilaštva je većinom glasova na sednici održanoj u januaru mesecu 2024. godine doneo odluke o izboru javnih tužilaca u više Viših javnih tužilaštava u Republici Srbiji, od kojih su od posebnog značaja bili izbori za javna tužilaštva u okviru kojih administrativno ili organizaciono postoje Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal i Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije, a radi hitne popune ovog tužilaštva i odeljenja povodom otklanjanja mogućnosti zastoja u radu koje je bilo moguće na osnovu primene novog Zakona o javnom tužilaštvu i ukidanja mogućnosti upućivanja javnih tužilaca iz osnovnih u viša.

Visoki savet tužilaštva je u ovom slučaju prilikom donošenja odluka o izboru imao u vidu potrebu da se izaberu kandidati koji su posedovali posebno istaknuta znanja i veštine iz oblasti visokotehnološkog kriminala i suzbijanja korupcije, a radi izbora najboljih, najobučenijih i najsposobnijih kandidata koji bi mogli da na visoko-kvalitetan način ispunjavaju svoju javnotužilačku funkciju i zaštitu društva u ovim složenim oblastima kriminaliteta, od kojih se posebno ističe visokotehnološki, i to zbog potrebe suštinskog poznavanja informaciono-komunikacionih tehnologija.

Dakle, Visoki savet tužilaštva je na sednici doneo odluku da podrži, po njegovom većinskom mišljenju, najbolje kandidate za složene visoko-specijalizovane javnotužilačke poslove i time doprinese jačanju zaštite naše države i njenog društva, a nakon sprovedenog postupka izbora i prikupljanja podataka radi donošenja najboljih mogućih izbornih odluka.

Nezadovoljni kandidati koji nisu izabrani su, shodno zakonu, uložili žalbe Ustavnom sudu Srbije u odnosu na više izbornih odluka Saveta, između ostalih i na izbor sedam javnotužilačkih pomoćnika, od kojih su tri bila izabrana zbog posebnih znanja i veština u oblasti visokotehnološkog kriminala, dok su četiri bila izabrana zbog znanja i veština u vezi borbe protiv korupcije. Ustavni sud Srbije je nakon dugotrajnog postupka odlučio da samo u slučaju javnotužilačkih pomoćnika usvoji žalbe žalilaca i stavi odluke o izboru van pravne snage.

Visoki savet tužilaštva je u odgovoru na žalbe kao i tokom usmene javne rasprave pred Ustavnim sudom putem svojih predstavnika još jednom obrazložio razloge zbog kojih je na osnovu svojih ustavnih ovlašćenja izabrao navedene kandidate, posebno naglašavajući da su upravo razlozi potrebe angažovanja visoko-osposobljenih mladih stručnjaka u oblasti visokotehnološkog kriminala bili odlučujući za donošenje ovakve odluku koja je imala za cilj dobrobit našeg društva i države. Nažalost, Ustavni sud je bio drugačijeg mišljenja i doneo navedenu negativnu odluku.

Nejasno je iz kojih razloga stručne i pravne prirode bilo ko, uključujući i glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, osim ličnih razloga nezadovoljnih kandidata koji nisu izabrani, može imati bilo šta protiv ovakve namere, koje protivljenje on formalno ili neformalno do sada nikada nije izrazio. Posebno je nejasno iz kojih razloga se nezadovoljstvo iznosi javno tek nakon više od devet meseci od donošenja ovih odluka, a da pri tome nije na institucionalni i stručni način pokušao da svoje stavove saopšti Savetu.

Takođe, neprecizni i netačni su navodi da su predsednik Visokog saveta tužilaštva i sam Savet zadrli u hijerarhijska ovlašćenja glavnog javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, te narušili njegovu hijerarhijsku organizaciju. Naime, ključni argument koji se u obraćanju spominje i koji je naveden na strani 18 obrazloženja Odluke Ustavnog suda, je, u stvari, naveden kao jedan od mnoštva argumenata u prilog odluke o izboru Saveta, a koji je trebalo da bolje pojasni sudu način funkcionisanja Posebnog javnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal.

Naime, članom 6 Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala je jasno propisano da Posebni javni tužilac za visokotehnološki kriminal ima prava i dužnosti kao glavni javni tužilac.

Tom odredbom posebnog zakona koji ima primat u odnosu na opšti Zakon o javnom tužilaštvu, Posebni javni tužilac i glavni javni tužilac jesu izjednačeni. Time, u nadležnosti

Posebnog javnog tužioca za VTK jesu i sva ovlašćenja koja ima i glavni javni tužilac, a koja uključuju i donošenje Plana i programa rada javnog tužilaštva, u ovom slučaju Posebnog javnog tužilaštva za VTK.

Takođe, članovima 4 i 5 ovog zakona su dalje propisane organizaciono-tehnike odredbe o radu ovog specifičnog i posebnog javnotužilačkog organa gde je činjenica da sa administrativnog aspekta resursi koji moraju istom biti na raspolaganju potiču iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Međutim, članom 5 je jasno propisano da radom Posebnog javnog tužilaštva rukovodi posebni javni tužilac koga postavlja Vrhovni javni tužilac, čime je rukovođenje i postavljanje Posebnog javnog tužioca zakonom stavljeno van ovlašćenja glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Dakle, na osnovu zakona Posebno javno tužilaštvo za VTK nije samo odeljenje u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Ovde treba naglasiti i činjenicu da je Posebno javno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal jedino javno tužilaštvu u Republici Srbiji koje više od 14 godina ima konstanto najveće povećanje priliva predmeta koje se kreće između 15 i 45 odsto novih predmeta godišnje, cid:clip_image006.jpgi koji je samo u 2023. godini iznosio 6.456, dok ostala javna tužilaštva imaju rast ili pad koji se izražava u nekoliko procentnih poena. Pri tome treba imati u vidu i posebnu informaciono-tehnološku složenost ove materije koja se značajno razlikuje od redovne nadležnosti.

Ipak, javni tužioci i tužilački pomoćnici VTK koji su tokom svih ovih godina bili malobrojni i radili u uslovima koji su bili nedovoljni, su ipak uspešno postupali u ovim predmetima, za šta su dobili domaća i međunarodna priznanja i pohvale za njihov rad.

Akcionim planom za pristupanje Evropskoj Uniji u okviru Poglavlja 24 posebno je istaknut značaj rada, podrške i unapređenja svih uslova za postupanje posebnih organa za visokotehnološki kriminal, uključujući i Posebnog tužilaštva za V TK. Iz podataka koji su na raspolaganju Savetu u vezi ove posebne oblasti kriminaliteta proizilazi jasan zaključak da okviri u kojima sadašnji organi postupaju više nisu dovoljni i da mora doći do njihovog značajnog poboljšanja. Tu potrebu je prepoznala i Evropska Unija koja u kontinuitetu podržava dalji razvoj i rad ovih organa, te isti zauzimaju posebno mesto u programiranju pred-pristupnog fonda EU IPA 2025. Takođe, činjenica je da se dela složenog visokotehnološkog kriminala sve više vrše kako u našoj zemlji tako i u inostranstvu.

Iz navedenog proizilazi jasan zaključak da je Posebno javno tužilaštvo za VTK potrebno zakonski i na svaki drugi način podržati i ojačati, posebno putem donošenja novog zakona kojim će isto postati potpuno javno tužilaštvo posebne nadležnosti, umesto uočenog zabrinjavajućeg stava da isto treba svesti na nivo odeljenja u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu“, navodi se u saopštenju.

Podsetimo, Nenad Stefanović ocenio je da je predsednik Visokog saveta tužilaštva (VST) Branko Stamenković izneo neodgovorno i neprihvatljivo mišljenje u jednom od izjašnjenja povodom odlučivanja Ustavnog suda o prigovorima na odluku VST za izbor javnih tužilaca iz reda javnotužilačkih pomoćnika u VJT u Beogradu.

U otvorenom pismu, koje je u formi dopisa poslato i VST i Ustavnom sudu, Stefanović kritikuje Stamenkovićev stav da Posebni javni tužilac za visokotehološki kriminal, koji rukovodi posebnim odeljenjem u okviru VJT u Beogradu, ima ista ovlašćenja kao i glavni javni tužilac VJT u Beogradu, što je, smatra Stefanović, nezakonito tumačenje jer preti faktičkom uspostavljanju dva glavna tužioca u istom tužilaštvu i potpuno je pogrešno tumačenje intencije zakonodavca, objavljeno je na sajtu VJT.