Bratislav Gašić prisustvovao obeležavanju 108. godišnjice bitke na Kajmakčalanu

Ova planina, natopljena krvlju predaka, za nas predstavlja više od mesta sećanja. Ona je trajni spomenik časti i ponosa, ali i podsećanje na cenu koju smo kao narod platili za pravo da sami upravljamo svojom sudbinom. Ovde je trag srpskog junaštva ostao za večnost, jasan i čist, kao u snegu. Ovde su naši pradedovi životima platili pravo da se u času sudnjega dana postroje uz hristoljubive vitezove Svetog kneza Lazara, rekao je Gašić.

On je podsetio da je bitka na Kajmakčalanu jedna od najvećih i najkrvavijih bitaka velike vojne operacije, koja je odredila konačan tok Prvog svetskog rata, jer je poginulo gotovo 5.000 srpskih vojnika.

Istorijski podaci kažu da je u borbama još 2.000 vojnika nestalo, a da je čak 30.000 izbačeno iz stroja. Možemo li mi, njihovi potomci, više od veka kasnije, mišlju da obuhvatimo veličinu te žrtve? Da li smo u stanju da zamislimo ove padine i vrhove prekrivene telima boraca palih u jurišu na kuršum i bajonet? Jesmo li svesni da je, možda, baš na kamenu koji upravo gazimo prolivena junačka srpska krv, naglasio je on.

Gašić je poručio da je Kajmakčalan zavet da se nikada ne poklekne pred zavojevačem, koliko god moćan bio, i da se nikada ne odustane od prava da budemo svoji na svome.

Ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanje Nemanja Starović je, kao izaslanik predsednika Srbije, rekao da veruje da bi svaki pripadnik našeg roda trebalo bar jednom u životu da poseti ovo sveto mesto, „udahne vazduh, oseti vetar koji stalno duva i kamenito tlo pod svojim đonovima“.

Tek tako i tada će potpuno razumeti naše div junake, njihovu hrabrost i odlučnost onih koji su tih poslednjih dana septembra 1916. godine svakoga dana nadirali ka ovim neosvojivim položajima „Borisovog grada“, kako ga je neprijatelj nazivao. Položajima koji su više puta menjali posed da bi naši junaci konačno odbacili mrskog neprijatelja i stupili na tlo Kraljevine Srbije, objasnio je on.

Zauzimanje utvrđenog vrha Kajmakčalana, nadmorske visine 2.525 metara, koga su Srbi zvali „Kapija slobode”, plaćeno je velikim žrtvama, a ta bitka bila je prva velika pobeda reorganizovane srpske vojske.