Dvodnevni samit Evropske unije na kojem su dve ključne teme klimatske promene i kriterijumi za izbor budućeg predsednika i šefa diplomatije Unije, počeo je juče u Briselu. Lideri evropske dvadesetsedmorice temeljno će razmotriti i način na koji bi ubrzo trebalo da unaprede rad Evropskog saveta i budućeg predsednika EU, kao i Evropske komisije i Evropskog parlamenta.
Rasprava o predsedniku i visokom predstavniku za spoljnu i bezbednosnu politiku EU biće nezvanična, a do sada su jedino bivši britanski premijer Toni Bler i premijer Luksemburga Žan-Klod Junker istakli svoje kandidature za mesto predsednika EU koje će biti uvedeno nakon stupanja na snagu Lisabonskog ugovora.
Analitičari očekuju da će tokom sastanka biti napravljena lista sa nekoliko kandidata za tu funkciju. Smatra se da će novi čelnici i novo delovanje institucija EU imati presudni uticaj na sposobnost Evropljana da kroje svetsku politiku i da se nadmeću ne samo ekonomski već i politički kako s tradicionalnim takmacima u svetu, SAD i Japanom, tako i s novonastajućim silama Kinom, Indijom, Rusijom i Brazilom. Britanski premijer Gordon Braun doputovao je juče u Brisel kako bi lobirao da Bler preuzme kormilo Unije nakon stupanja na snagu Lisabonskog ugovora. Ipak, dobri poznavaoci prilika u Evropi ocenjuju da će izbor prvog predsednika EU umnogome zavisiti od stavova Francuske i Nemačke.
Iako je francuski predsednik Nikola Sarkozi tokom prethodnih meseci pružao javnu podršku bivšem britanskom premijeru, stiče se utisak da je izgubio entuzijazam. Štaviše, pojedini nemački zvaničnici nagovestili su da postoji mogućnost da vlada kancelarke Angele Merkel okrene leđa Bleru. Bliski saradnici Merkelove tvrde da kancelarka još nije odlučila koga će podržati u trci za predsednika Unije, dok deo javnosti smatra da će Berlin pružiti podršku kandidatu koji dolazi iz neke male države članice. Predsednik Evropskog parlamenta Ježi Buzek kazao je da bi na čelu Unije želeo da vidi ženu i da će to zvanično predložiti tokom samita. „Bilo bi značajno kada bi jedna žena postala predsednik EU“, smatra Buzek.
Učesnici sastanka u Briselu takođe moraju da odluče šta će biti ponuđeno Češkoj kako bi bio okončan proces ratifikacije Lisabonskog ugovora. Češki predsednik Vaclav Klaus jedini je lider u EU koji odbija da potpiše sporazum, jer zahteva izuzeće te države iz poglavlja o osnovnim pravima. Evroskeptik Klaus strahuje da bi ovo poglavlje mogli da iskoristi Nemci koji su nakon Drugog svetskog rata proterani iz bivše Čehoslovačke i kojima je oduzeta sva zemlja zatraže vraćanje konfiskovane imovine.
Poljska protiv predloga o klimi
Poljska je spremna da blokira zajednički predlog EU pripremljen za klimatski samit jer ne želi da se doprinos članica Unije zemljama trećeg sveta za borbu protiv globalnog otopljavanja određuje na osnovu količine emitovanih štetnih gasova. Poljski premijer Donald Tusk najavio je da će upravo taj zajednički predlog sa kojim EU ide na konferenciju o klimi u Kopenhagen, biti za njegovu vladu ključna tema na samitu lidera Unije u Briselu. Evropska komisija predložila je da EU u Kopenhagenu ponudi prvo sumu od četiri milijarde evra do 2013. godine, a za period 2013-2020. po 15 milijardi evra godišnje za pomoć siromašnim zemljama trećeg sveta u borbi protiv globalnog otopljavanja i klimatskih promena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
