Brazil zemlja nasilja

Na samo korak od luksuzne plaže u brazilskom gradu Resifeu, dok strani turisti pijuckaju koktele, porodice poginulih u tekućim obračunima kriminalnih grupa čekaju da iz mrtvačnice preuzmu tela bližnjih. Resife je sa oko 80 ubistava godišnje na 100.000 ljudi, grad sa najvećim brojem počinjenih ubistava u Brazilu. Svake godine u ovoj zemlji pogine oko 45.000 osoba, što Brazil čini četvrtim na svetu po nasilju.
Posle desetina naručenih ubistava tokom poslednjih godina u Resifeu i širom Brazila, nasilje je postalo glavni problem u zemlji, zbog kojeg je u javnosti često kritikovan i predsednik Luiš Injacio Lula da Silva. Kriminal je bio najvažnija tema kampanja na prošlogodišnjim predsedničkim izborima, ali nijedan kandidat, pa ni Lula, nije izneo sveobuhvatan, dugoročan plan kojim bi se stalo na put rastućem nasilju.
Stručnjaci smatraju da je glavni krivac za porast kriminala i nasilja u Brazilu veliki jaz između bogatih i siromašnih. Prema izveštaju UN o razvoju iz 2006. godine, Brazil je među zemljama sa najgorom raspodelom prihoda bio na desetom mestu.
– Nasilje je cena koju Brazil plaća za socijalnu nepravdu – rekao je za Rojters koordinator organizacije za ljudska prava Gajop u Resifeu Džejmi Benvenuto. Siromašni u gradovima okreću se kriminalu jer žele da osete kako izgleda živeti kao elita, što viđaju samo na televiziji. Nedavno, u sudu u Resifeu, sudija za maloletnike pitao je maloletnika zašto je napao vozača motora u blizini favele Kok.
– Želeo sam da nabavim pare da bih mogao da jedem u „Burger kingu“ – odgovorio je on.
Na selu, siromašni moraju da se bore protiv mnogo jače konkurencija – velikih farmi, a sporovi se često rešavaju oružanim obračunima. Zbog toga što se sistem bezbednosti zemlje bavio pre svega političkom represijom, kriminal – oružani napadi, pljačke banaka i trgovina drogom – preplavio je najveću zemlju Južne Amerike. U talasu gangsterskih napada u Sao Paulu prošlog maja čitav grad bio je pod opsadom nekoliko dana, a u sukobima je poginulo oko 200 ljudi.
– Dvadeset godina posle diktature, Brazil nije uspeo da izgradi sistem javne bezbednosti koji priliči demokratiji – ocenio je sekretar javne bezbednosti Luiš Fernando Korea. Jedan od problema je i što slabo plaćeni i korumpirani policajci u Resifeu podjednako doprinose i jačanju i suzbijanju nasilja.
– Policajci ili učestvuju u pljačkama banaka i otmicama, ili uzimaju procenat – kaže jedan neimenovani bivši policajac. Policija i kriminal su toliko isprepletani da vlasti često i kada bi pokušale, ne bi mogle da se bore protiv toga.
– Pre nego što pošaljem snage na zadatak, moram da proverim ko je na mojoj strani – kaže sekretar bezbednosti države Pernambuko Romero Lusena de Menezes. U Pernambuku samo dva odsto slučajeva ubistava stiže pred sud, što ohrabruje prestupnike na dalja ubistva.
– Imam više od 100 nerešenih slučajeva ubistava i nikakva sredstva za istragu – kaže Fernando Maćado, šef policije u gradu Ribeirao, koja ima jedan ispravan automobil i minimalan budžet za benzin. Kriminal polako izmiče kontroli, iako neke od brazilskih država počinju ozbiljnije da rade na njegovom suzbijanju.
– Većina ljudi ovde samo želi da dobije posao – rekla je Marila Fatima Santos, otvarajući svoju mecima izrešetanu bakalnicu u faveli Kok. Za mnoge maloletnike u favelama širom Brazila pomoć će možda doći suviše kasno. U faveli Kok, na primer, deca ubijaju da bi dobila kontrolu nad „strateškim“ mestima za napad na vozače motora. Na pauzi tokom fudbalske utakmice, bosonogi 12-godišnji Tiago rekao je:
– Štedim da kupim pištolj.