Američki vojnik Bredli Mening, optužen za odavanje poverljivih informacija sajtu Vikiliks, juče je izašao pred vojni sud u Merilendu, gde je počelo njegovo saslušanje. Mening je u utorak proglašen krivim po 120 tačaka optužnice, uključujući onu za špijunažu i krađu, ali je oslobođen optužbe za pomaganje neprijatelju. Očekuje se da na suđenje, koje bi moglo da traje nedeljama, bude pozvano više od 20 svedoka. Kako se navodi, optuženom preti doživotna robija, odnosno kazna do 136 godina zatvora.
Mening je priznao da je Vikiliksu prosledio stotine hiljada izveštaja s bojišta i diplomatskih depeša. Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž izjavio je da to što je Mening proglašen krivim za špijunažu predstavlja „opasan presedan“, te je američke vlasti optužio za „nacionalno-bezbednosni ekstremizam“. Asanž je takođe rekao da ovaj američki vojnik predstavlja najvažniji novinarski izvor svih vremena i naglasio da presuda vojnog suda mora da bude preinačena.
Mening je odavao utisak smirenosti dok je sudija pukovnik Denis Lind čitao presudu u utorak, izvestio je Bi-Bi-Si. Komentarišući odluku vojnog suda da Meninga oslobodi optužbe da je pomagao neprijatelju, advokat optuženog Dejvid Kumbs je izjavio da „su pobedili u bici i da sada treba da pobede u ratu“. „Današnji dan je dobro prošao, ali Bredli nikako nije van opasnosti“, dodao je Kumbs.
Sudija je na suđenju obe strane sprečio da predstave dokaze u vezi s tim da li je Mening odavanjem poverljivih informacija ugrozio nacionalnu bezbednost i američke vojnike u Avganistanu i Iraku, ali će, kako se navodi, i tužilaštvo i odbrana moći da ih prezentuju na saslušanju. Sudija je, takođe, ograničio dokaze o Meningovim motivima. Optuženi je na saslušanju pred suđenje rekao da je poverljivi materijal odao da bi ukazao na „krvoločnost“ snaga SAD i diplomatsko nepoštenje zemlje. Kako je rekao, nije smatrao da će svojim delovanjem ugroziti zemlju.
Lisa Vinzor, pukovnik vojske SAD u penziji i bivši advokat, izjavila je za AP da je „još uvek velika verovatnoća da će Mening biti veoma dugo u zatvoru“.
Analitička javnost je podeljena kada je reč o šteti koju je Mening napravio svojim delovanjem. S jedne strane, njegove pristalice tvrde da je on pomogao da se ukaže na zloupotrebe i na ono što se stvarno događa u Iraku, Avganistanu i drugim zemljama. Oni smatraju da je to pomoglo da se pokrene debata o tome šta treba, a šta ne treba čuvati kao tajnu. Kritičari, pak, ocenjuju da je optuženi odavanjem tajnih kontakata između američkih ambasada i pojedinaca koji žive u zemljama s represivnim režimima ugrozio ove pojedince, koji sada verovatno moraju da se kriju.
Oni takođe ocenjuju da će suđenje negativno uticati i na volju običnih građana da kontaktiraju s američkim zvaničnicima. Prema njihovoj oceni, tajni kontakti su neizostavan deo diplomatije. U svakom slučaju, i jedni i drugi se slažu da je Mening zajedno sa Edvardom Snoudenom pokrenuo debatu o granicama neophodnosti čuvanja tajne, kao i kada je prihvatljivo da pojedinci otkriju poverljive informacije.
Mening je uhapšen u maju 2010. u Iraku. Nekoliko nedelja je proveo u vojnom objektu SAD u Kuvajtu pre nego što je prebačen u SAD.
„Radio za slavu“
Tužioci su izjavili da je Mening na sistematičan način sakupio stotine hiljada poverljivih dokumenata da bi stekao slavu. Oni su naglasili da budući da je prošao kroz obuku obaveštajne službe, Mening je morao da zna da će obelodanjeni materijal postati dostupan operativcima Al Kaide. Odbrana ga je s druge strane predstavila kao mladog i naivnog vojnika koji je tokom boravka u Iraku postao razočaran. U zajedničkom saopštenju lidera demokrata i republikanaca iz Komiteta obaveštajne službe Donjeg doma Kongresa SAD navodi se da je „pravda zadovoljena“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
