Norveška policija namerava da se u optužbi protiv Andersa Beringa Brejvika, pozove na izmenjeni krivični zakon, usvojen 2008, kojim je predviđeno kažnjavanje „zločina protiv čovečnosti“, i maksimalna kazna od 30 godina. Brejvik je priznao da je u dva napada ubio 76 ljudi, navodi Beta, pozivajući se na norvešku štampu.
Kako prenosi list Aftensposten, tužilac Kristijan Hatlo je govoreći o tome istakao da je pozivanje na paragraf 102 koji govori o zločinima protiv čovečnosti, za sada samo jedna od mogućnosti.
– Policija se do sada pozivala na paragraf 147 koji se odnosi na terorističke aktivnosti, ali se ne isključuje mogućnost da se u optužnici nađu i drugi paragrafi – izjavio je jedan od portparola tužilaštva Sturla Henreijksboe. Prema paragrafu 147, maksimalno zaprećena kazna je 21 godina zatvora. Trenutno 32-godišnji Brejvik ima takozvani status „zvanično osumnjičenog“ što je tipično za pravosuđe skandinavskih država i podrazumeva da je status uhapšenog nešto između osumnjičenog i optuženog.
Prema norveškom zakonu, bez obzira na to što je Brejvik priznao zločine, on može biti optužen tek nakon sprovođenja istrage. Norveški ministar pravde Knut Storberget izjavio je juče da se neki službenici njegovog ministarstva i dalje vode kao nestali.
– Imamo ljude koji su nestali, ljude teško pogođene ovim i nemamo kancelarije – rekao je Storberget. Brejvikov advokat izjavio je juče da masakr koji je počinjen u petak pokazuje da je njegov klijent mentalno poremećen, ali nije naveo da li će to biti i strategija odbrane.
Nikola Petronijević, koji se iz Beograda u Oslo doselio pre pet godina, kaže za Danas da priče o velikoj tragediji i dalje predstavljaju centralnu temu u svim medijima u Norveškoj. Prema njegovim rečima, državni zvaničnici su u više navrata naglasili da teror neće uplašiti Norvežane, te da „nema odustajanja od demokratije“ i da će regionalni izbori biti organizovani na jesen, kako je i planirano, ali da ovoga puta takav događaj neće pratiti baloni i muzika.
– Vlasti Norveške poručuju da ih zlo neće zaustaviti u sprovođenju trenutne politike, da nikada neće zaboraviti nedavnu tragediju, ali i da će jačati demokratiju. Između ostalog, gradonačelnik Osla Fabijan Stang je rekao da je na nivou grada redovno organizovana obuka u cilju što boljeg reagovanja u eventualnim kriznim situacijama, ali da se nikada nije nadao da će se dogoditi takva tragedija – navodi naš sagovornik. On naglašava da se svuda vidljivi znaci narodnog jedinstva i ispoljavanja solidarnosti sa onima koji su izgubili članove porodica i prijatelje.
– Širom zemlje organizuju se „povorke tuge“, u kojima učestvuju Norvežani, ali i druge nacije koje ovde žive, na gradskim trgovima se pale sveće i ostavlja cveće. Građani hvale sve službe i pojedince koji su bili angažovani u procesu spasavanja ljudskih života. I danas, kada traže nekoliko nestalih, naglašava se zahvalnost na uloženom naporu prilikom potraga. Takođe, ministarka zdravlja Ane-Grete Strom Eriksen ocenila je da su medicinski radnici odreagovali veoma dobro – navodi Petronijević.
Uticaj na ljudsku psihu
Nikola Petronijević ističe da su o posledicama nedavnih događaja govorili i psiholozi i specijalisti za traume, uključujući Judita van der Velekazea.
– Judit van der Velekaze smatra da će takva tragedija nesumnjivo uticati na mnoge Norvežane, kod kojih će se javiti osećanje nesigurnosti i nepoverenja, a moguć je, čak, i osećaj krivice – rekao je naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
