Bremenitost odsustva – Estetika praznine u budističkom iskustvu i umetnosti

Ako je “praznina” (emptiness; šunyata) središnji pojam budističke filozofije, budističkog iskustva i – posebno u njenom dalekoistočnom obliku – budističke umetnosti, zašto onda taj pojam nailazi na toliko nerazumevanja, na razne mistifikacije, pa i obfuskacije, posebno na (modernom) Zapadu? Da li je praznina doslovno „apsolutno ništavilo“ ili samo “ono što nije nijedna stvar (objekat, opredmećenost)”? Dakle, da li je ona čista subjektivnost primordijalnog, neuslovljenog “ja jesam”, večito prvo lice jednine sadašnjeg trenutka, ili ontološka “toplotna smrt” univerzuma? Da li je praznina odsustvo nečega ili čista potencija, bremenitost mogućeg? I kakve sve to ima veze sa osnovnim ontološkim pitanjem – „zašto postoji nešto a ne ništa”? Da li je možda bolje da je praznina, šunyata (na sanskritu šunya izvorno znači nula, ništa, prazno), prvobitno prevođena na evropske jezike kao “prostornost” (“spaciousness”), pa čak i “prisutnost” (“presence”)? I šta bi uopšte značilo stvarati umetnost iz stanja duha koje je marinirano u praznini? I da li su neki savremeni zapadni umetnici, pozivajući se na (budističku) prazninu kao inspiraciju, stvarno razumeli njen puni opseg i domašaj? Neke moguće odgovore, ali ne kao definitivne već pre kao skice, na ova i druga pitanja u vezi budističke (i daoističke) praznine pokušaće da ponudi multimedijalno veče Bremenitost odsustva – estetika praznine u budističkom iskustvu i umetnosti. U programu učestvuju Mirko Gaspari, filozof, Mariko Hori, japanska vizuelna umetnica i Okwang Sunim, učitelj zena i zen budistički monah našeg porekla koji je proveo 20-tak godina po budističkim manastirima Šri Lanke, Tajlanda i Južne Koreje.

Najpre će Gaspari isplesti narativ o značenju praznine u daoističkoj i budističkoj filozofiji; u njihovom duhovnom praxisu, to jest, iskustvu; o univerzalnom, opšteljudskom značenju i dosegu tog iskustva i, napokon, o značenju praznine u dalekoistočnoj (pa i modernoj, zapadnoj) umetnosti. Neke delove tog narativa ilustrovaće muzikom i projekcijom slajdova.

Potom će Okwang Sunim, u stanju meditativne apsorpcije zen budističkom prazninom, izvesti performans instalacije savremene japanske vizualne umetnice Mariko Hori nazvane “Prostor između Dana i Kapije jeste put ka Kapiji Bez Vratnica”. Specifičnost ovog performansa jeste u tome što se instalacija – koja je, iako prožeta modernim senzibilitetom i predmetima, ipak neka vrsta stvaranja “zen bašte” u pokretu – izvodi iz stanja duha koje izvire iz budističke praznine.

Veče se završava premijernim javnim čantovanjem (‘pojanjem’) prvog srpskog prevoda ključnog zen budističkog teksta “Sutra srca” koji se svakodnevno čantuje u praktično svim zen budističkim manastirima širom sveta. Središnja tema teksta “Sutre srca“ jeste budistička praznina i njeno filozofsko značenje i iskustveno ostvarenje.