Briga o 2.000 invalida

– Ako bi se gledalo po broju starijih ljudi i penzionera, Vlasotince je jedna od opština koja možda najslikovitije govori o nepovoljnim demografskim kretanjima u Republici, kaže Božidar Spasić, penzionisani profesor geografije u osmoj deceniji života

Među vlasotinačkim penzionerima, 635 njih su penzioneri samostalnih delatnosti, a 1.995 su poljoprivredni. Pojedini penzioneri, posebno porodični, imaju primanja od pet do šest hiljada dinara, a dve trećine njih dobijaju minimalne mesečne penzije.

Trifun Lazić, predsednik i Pene Jankov, blagajnik OO Saveza invalida rada, iznose podatke o trenutnom stanju u porodicama njihovih članova. Opštinska organizacija Saveza invalida rada ima nešto više od 2.000 registrovanih članova, ali ovde kažu da su uvek dobrodošli i ostali penzioneri, što se najbolje vidi kada se organizuju akcije ili dele humanitarni paketi pomoći.

Opštinska organizacija Saveza invalida rada pomaže svoje članove koliko je u ovim kriznim trenucima u stanju. Obilaze bolesne i usamljene, dele poklon paketiće, zalažu se da im se pruži odgovarajuća zdravstvena nega, da im se uputi koja topla reč, jer ona je katkad dragocenija od bilo kog leka. Jednom nedeljno, obično petkom, medicinske sestre, dolaze u Klub penzionera, mere krvni pritisak i daju pojedine savete. Povremeno dolazi i kompletna ekipa zdravstvenih radnika sa iskusnim doktorom.

U OO Saveza invalida rada planiraju da u desetak sela ove opštine formiraju nove mesne organizacije penzionera, što bi trebalo da doprinese boljoj komunikaciji između članova i rukovodstva, naročito kada se pruža konkretna materijalna, zdravstvena ili neka druga pomoć starim, bolesnim i iznemoglim članovima.

– Naša organizacija je korisnih budžetskih sredstava lokalne samouprave. Iako je reč o skromnom iznosu, svaki dinar trošimo racionalno, za tačno određene namene, kao što vodimo računa o novcu koji dobijamo od Republičke organizacije invalida rada, ističe Pene Jankov, blagajnik ove organizacije.

Povremeno ovde organizuju izlete do obližnjih mesta – Vlasinskog jezera, Sijarinske i Niške Banje, a posećuju i istorijske znamenitosti juga Srbije. Interesovanje za tu vrstu druženja je stalno prisutno, naročito kada odlaze do mesta koje penzioneri nisu imali prilike ranije da posete.

Sami u planini

Među vlasotinačkim penzionerima ima i relativno mladih, ali i veoma starih članova. Neki su davno zakoračili u devetu, pa i desetu deceniju i mnogi su, nažalost, ostali da žive sami u oronulim i zapuštenim kućama u selima ove opštine. Posebno je teško penzionerima, ali i staračkim domaćinstvima, koji provode dane u planinskoj zabiti gde zimski dani traju i po pet meseci.