Briga za đake ili borba za rudnik

Područje Krupnja je, podsetimo, pominjano kao mesto na kome će se izgraditi deponija za potrebe rudnika.

„Podsećamo direktore ovih škola, ali i direktore i vlasnike svih drugih ustanova i kompanija, da je svaka saradnja sa kompanijom Rio Sava eksplorejšn ništa drugo do izdaja i na štetu, pre svega, svakog deteta u ovoj zemlji, kao i onih koji će se tek roditi.

Prihvatanje donacija od okupatora nije samo tek neki novac ili neka stolarija. To je vetar u leđa najštetnijem projektu ikada u Srbiji“, poručila je na svojoj Fejsbuk stranici aktivistkinja Udruženja „Ne damo Jadar i Rađevinu“ Marija Alimpić, inače profesorka francuskog jezika u školi u Krupnju.

Ona za Danas kaže da je navode o susretu sa predstavnicima pomenute kompanije potvrdio direktor OŠ „Borivoje Ž. Milojević“ u Krupnju i da je rekao da će donaciju prihvatiti za dobrobit dece, a da je direktor Srednje škole kazao da se ni sa kim nije sastao, da još uvek ne zna da li će donaciju prihvatiti, te da o tome neće odlučivati sam.

Alimpić podseća da je na brdu nedaleko od tog mesta planirana izgradnja deponije u netaknutoj prirodi, na 450 metara nadmorske visine i da će vetar raznositi milione tona jalovine koju će deca udisati.

– Smatram da je neetički i nemoralno prihvatiti bilo kakvu donaciju od kompanije takvog renomea i dozvoliti im upliv u obrazovne ustanove jer će oni to predstaviti kao podršku lokalne zajednice koju zapravo nemaju. Kolege su zgrožene, niko mi se nije obratio sa pozitivnim stavom – kaže Alimpić.

Dragan Blagojević, direktor OŠ „Borivoje Ž. Milojević“, u razgovoru za Danas kaže da odluka o prihvatanju donacije nije doneta i ocenjuje da su se u ovoj priči „pomešali politika, rudarstvo i sve moguće“.

– Mi smo kao škola dobili donaciju od Amerikanaca, a oni su nas bombardovali. Kada su donirani kompjuteri svi smo ih uzimali, ali o tome niste pisali i niste imali ništa protiv. Dugo sam direktor škole, prihvatio sam i pomoć Dragana Đilasa (dok je bio na čelu Narodne kancelarije prim.aut.), po selima sam nosio kompjutere. Mi smo obrazovna ustanova, politika nas ne interesuje, niti se njom bavimo. Moj jedini cilj je da rešavam probleme u školi – poručuje Blagojević.

Na pitanje šta je Rio Sava eksplorejšn konkretno ponudila, odgovara da su pitali da li škola ima neki problem i da li je nešto potrebno. Interes učenika mu je, kako kaže, jedini, a sve drugo je politizacija u koju ne želi da bude uvučen.

– Ja sam iz ovog kraja, znam šta su rudarstvo i geologija, magistrirao sam na temi zaštite životne sredine i donekle sam kompetentan, ali ne možemo mi da se bavimo na nastavničkom veću pitanjima o kojima treba da se izjasne SANU, Rudarsko-geološki fakultet, ministarstva. Država je ta koja treba da kaže da li ta kompanija može da radi ili ne, mi kao škola nismo pozvani da se time bavimo. Ako rešimo problem stolarije u izdvojenom odeljenju gde deci duva u glavu, šta to ima veze sa Rio Tintom – ističe Blagojević.

On kaže da je država poslednjih godina investiciono preporodila matičnu školu u Krupnju i izdvojena odeljenja i da je uloženo 700 hiljada evra.

Međutim, sredstava nema dovoljno, a još postoje neka izdvojena odeljenja u kojima stolarija nije menjana 40 godina.

– Šta bismo izgubili ako prihvatimo donaciju i rešimo ovaj problem – pita naš sagovornik.

Marija Alimpić potvrđuje da je stolarija u nekim izdvojenim odeljenjima u lošem stanju i da svako dete treba da uči u uslovima koji su dostojni čoveka, ali smatra da o tome treba da brine Ministarstvo prosvete, a ne Rio Tinto.

Ona se pita kome će novi prozori biti namenjeni i kako će škola opstati, ako će ljudi morati da sele.

Kompanija bez komentara

Zašto su ponudili donaciju školama u Krupnju, kako komentarišu navode da time žele da obezbede saglasnost lokalnog stanovništva za projekat „Jadar“ i da li i na koji način pomažu i drugim obrazovnim ustanovama u Srbiji, pitanja su koja smo uputili imejlom kompaniji Rio Tinto, ali odgovore nismo dobili.