Brigita Birlajn: Privremena kancelarka

Ovom istorijskom imenovanju prethodio je pad vlade kancelara Sebastijana Kurca nakon skandala koji je izbio posle objavljivanja snimka sa Ibice na kojem se vidi kako vođa koalicione Slobodarske partije Hajnc-Kristijan Štrahe naizgled nudi unosne ugovore navodnom ruskom investitoru.

U prvom obraćanju javnosti, Birlajn je kazala da je i sama bila iznenađena odlukom predsednika Aleksandar Van der Belena da je imenuje za kancelarku. Nekoliko sati je, kaže, razmišljala i na kraju prihvatila ponudu, kako je kazala, „za dobrobit Austrije i sa željom da vrati poverenje u vladu“.

Ubrzo je objavila da će početi da sastavlja svoj kabinet, te da će njen zamenik biti Klemens Jabloner, a Aleksandar Šalenberg ministar spoljnih poslova.

Birlajn ne pripada nijednoj političkoj partiji ali važi za osobu konzervativnijih političkih razmišljanja. Za vreme dok je bila tužilac, bila je poznata po svom oštrom stavu o teškim kriminalitetima. Prati je reputacija vrlo učtive sudinice koja i te kako zna da se „izbori“ sa ideološkim protivnicima.

Komentatori sa obe strane političkog spektra primećuju njene bliske veze sa strankama u vrhu vlasti, i ukazuju na činjenicu da je svoje uspone u karijeri ostvarila pod vladom koju su činili Narodna partija (OVP) i Slobodarska stranka (FPO), najpre 2003. kada je postala potpredsednica, i prošle godine kada je postavljena za predsednicu Ustavnog suda.

Iako je više želela da studira umetnost ili arhitekturu, na nagovor majke upisala je prava, koja je završila u roku i sa 26 godina položila državni ispit, sa 28 godina je postavljena za državnog tužioca, dok je sa 41 bila na dužnosti glavnog tužioca. Priznaje da je njena ljubav prema umetnosti jaka – uživa u pozorištu, operi i muzejima. Sebe smatra kolekcionarem umetnina. Takođe, ljubitelj je skijanja i jedrenja.

Bila je i predsednica Udruženja državnih tužioca Austrije. Jubilarni 70. rođendan proslaviće 25. juna. Nema decu, nije se udavala. Živi sa partnerom Ernestom Maurerom, penzionisanim sudijom. Svojevremeno je u NJujork tajms pisao o bliskim vezama Maurera i Slobodarske partije, poznate po svojim oštrim antijevrejskim i stavovima protiv stranaca. NJujorški list je tvrdio i da je u nekoliko slučajeva Maurer presudio u korist političara Jorga Hajdera, iz Slobodarske partije, koji je tužio novinare i akademike jer su ga optuživali za pokušaj racionalizacije nacizma. Odlikovana je srebrnim ordenom časti za službu Republici Austriji.