Brine što neki državni organi plasiraju neistine

Različite političke garniture koje su se smenjivale na vlasti znale su da me označe kao nekog ko „ugrožava bezbednost zemlje“ i nekog ko „ugrožava finansijski i ekonomski sistem“, bio sam i „kriv za sve“. Međutim, ovakvog intenziteta zaista nije bilo. Posebno brine spremnost nekih državnih organa da u suvišnoj „javnoj raspravi“ sa Poverenikom ili drugim nezavisnim kontrolnim organima plasiraju i dezinformacije i neistine, antidatiraju dokumenta i slično. A štetnoj, nimalo poželjnoj atmosferi doprinos daju i brojne ekipe botova na društvenim mrežama uvek spremne da negativno komentarišu svaki postupak nezavisnih organa, najčešće uvredljivim, prostačkim rečnikom koji je ispod svakog nivoa – kaže za Danas Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Bez obzira na sve, dodaje poverenik, zadovoljan sam što mogu da kažem da po ocenama kompetentnih ljudi i u zemlji i u međunarodnom okruženju institucija Poverenika radi svoj posao solidno, i više od toga.

– I uz ogroman broj žalbi, procenat uspešnih intervencija Poverenika je oko 96 odsto. A za to što procenat ostvarivanja prava iz zakona nije još veći, veći problem od kampanja koje pominjete, je nefunkcionisanje dva zakonska mehanizma, za kažnjavanje prekršioca zakona i za prinudno izvršenje odluka Poverenika, koja nisu u rukama Poverenika, već Ministarstva za državnu upravu i Vlade – ukazuje Šabić.
Upitan da prokomentariše to što ga državne institucije optužuju da je „opasan po interese Srbije“, odgovara:

– Što se tiče opasnosti, dosledno insistiranje na ostvarivanju prava javnosti odnosno na primeni zakona Srbije, verovatno predstavlja opasnost, ali ne za interese Srbije, već za nelegitimne interese pojedinaca i grupa.

Direktor aerodroma u Nišu je podneo tužbu protiv Vas. O čemu se zapravo radi?

– O čemu se zapravo radi treba da pitate gospodina direktora. Ali, u svakom slučaju, reč je o tužbi koja će izvesno biti odbačena, budući da je po zakonu nedopuštena. Čudi me da direktor ili bar neko od njegovih saradnika to ne zna. Prvostepeni organ vlasti ne može u bilo kom jednostranačkom upravnom postupku, pa ni u postupku za pristup informacijama, podnositi tužbu protiv drugostepenog organa. To bi bilo apsurdno. Ono što može to je da se obrati Republičkom javnom tužilaštvu da ono – zbog eventualne zakonom predviđene povrede zakona – tužbom kod Upravnog suda traži poništaj rešenja Poverenika. Ali, potpuno sam siguran da za to nema nikakvog valjanog osnova, budući da se u ovom slučaju javnosti uskraćuju informacije koje bi trebale da su dostupne i preko veb sajta Aerodroma.

U poslednje vreme, reklo bi se da „pljušte“ tužbe državnih organa i preduzeća protiv vaše službe. Kako gledate na to?

– Vaša ocena da se to dešava „u poslednje vreme“ je najverovatnije posledica impresija „dramatično“ povećanim „interesovanjem“ Republičkog javnog tužilaštva za aktivnosti Poverenika, koje je za prethodnih 12 godina podnelo devet tužbi, a samo u poslednjih par meseci 11. Inače, tužbi je bilo mnogo, za pomenutih 12 godina – 720. Tu treba razlikovati dve stvari. Već sam rekao da prvostepeni organ ne može podnositi tužbu protiv Poverenika, da je nedopuštena. Tražilac informacije – građanin, novinar, NVO, politička stranka… – je stranka u postupku, i ako je Poverenik odbio njegovu žalbu, ima pravo da podnese tužbu. Većinu podnetih tužbi, oko 530 i jesu podnele stranke, a veliku većinu njih, bezmalo sve, sud je odbio kao neosnovane. Od ostalih tužbi, oko 190, veliku većinu podneli su kao što rekoh, prvostepeni organi vlasti, uključujući i preduzeća, i sud ih je sve odbacio kao nedopuštene.

A da li vas je u međuvremenu ponovo tužilo Republičko javno tužilaštvo na inicijativu Ministarstva odbrane?

– U poslednjih par meseci Republičko javno tužilaštvo je podnelo čak 11 takvih tužbi. Svima njima traži se poništaj rešenja Poverenika, koji se odnose na informacije stare 20-ak godina, a u vezi sa službovanjem nekih oficira u jedinicama na prostoru za koji postoje sumnje da su počinjeni ratni zločini ili zločini protiv čovečnosti.

Tu je i Bus Plus. Koji je njihov osnov za tužbu? Ostajete li pri odluci da je „neustavno i nezakonito da kontrolori građanima na licu mesta uručuju elektronske prekršajne naloge“?

– Ne verujem u realnost tužbe. Medijska najava je verovatno posledica neke nespretne i neodgovorne izjave nekog od predstavnika Bus Plusa ili gradske vlasti. Inače, treba biti precizan, jer je većina naših medija prenela nešto što zapravo nisam rekao. U vezi s tom odlukom jasno sam rekao da bi bilo neustavno i nezakonito tumačiti je kao ovlašćenje kontrolora da legitimišu građane, odnosno obavezu građana da se pred kontrolorima legitimišu. Ukratko, lične podatke građana kontrolori mogu obrađivati, odnosno koristiti u prekršajnom postupku, samo uz pristanak građana. Pod pretpostavkom postojanja tog uslova, nisam se upuštao u pitanja u vezi sa samim vođenjem postupka odnosno izdavanjem platnih naloga, to je nadležnost drugih organa.

"Savamala" štetna po ugled države

Kako gledate na to da i dalje nije rešen slučaj „Savamala“?

– Više puta sam rekao, gledam na to sa indignacijom. To što se desilo spada u događaje koji prosto „ne smeju da se dese“. A ako se ipak dese, onda ne sme da izostane očekivana, brza i energična akcija nadležnih organa. A ako ona izostane i posle više od pet meseci, onda je to nešto veoma štetno po ugled i nadležnih organa i države u celosti.