Rusija, nezadovoljna svojom slikom izvan granica zemlje, preduzela je novi korak čiji je cilj da se bolje predstavi u inostranstvu i privuče strane investitore. Primer je ruska nacionalna izložba u Parizu u organizaciji Ministarstva industrije i trgovine koju je lično otvorio premijer Vladimir Putin. To je još jedan pokušaj Moskve da ispriča pravu stranu priče, drugačiju od „negativnog prikaza“ nekih ruskih komentatora u zapadnim medijima.
U proteklih nekoliko godina, Rusija je pokrenula i televizijske kanale na engleskom i arapskom jeziku, organizuje međunarodne ekonomske forume i klubove gde se vode slične diskusije, finansira dodatke u stranim listovima i čak angažuje pojedine zapadne marketinške kompanije. Glavni cilj bio je „obezbediti otvorenost, pristupačnost i transparentnost“.
Veća otvorenost Kremlja, ali i odgovor tokom nedavne tragedije u Smolensku kada je, između ostalih, stradao i predsednik Poljske Leh Kačinjski, sasvim sigurno šalje pozitivne signale u inostranstvo, smatraju poznavaoci političkih prilika. Stručnjaci se slažu da je neophodno još mnogo toga da se uradi na promeni ruskog imidža. „Stasaće generacije dok se ne promeni međunarodni položaj zemlje. Rusiji je potrebna veća doza strpljenja ako je ozbiljna povodom ovoga“, kaže politički analitičar Sajmon Anholt.
Dmitrij Gavra, ruski politički stručnjak i profesor na univerzitetu Sankt Peterburg, uveren je da je slika Rusije narušena istorijskim „negativnim konstantama“, ali i brojnim ne tako davnim događajima. Anholt naglašava „brojne greške“ ruskih zvaničnika, nedostatak institucionalnih i strukturalnih reformi u zemlji te nedavne pokušaje vlasti ove zemlje da se vrati sistemu globalne konkurentnosti u geopolitici, tehnologiji i ekonomiji kao novim faktorima. Sve to u kombinaciji sa uobičajenim percepcijama Rusije kao zemlje sa antizapadnim stavovima, uvek željne da se pozicionira kao misionar u dogovoru sa svojim susedima i ostatkom sveta.
Na primer, spor oko gasa sa Ukrajinom i Belorusijom, koji su mnogi Rusi videli kao čisto ekonomsku raspravu kritikovali su neki zapadni oponenti kao pokušaj Rusije da iskoristi svoj energetski status supersile kao geopolitičko oružje. Anholt kaže da je jedan od glavnih problema za Ruse veoma mali broj „neformalnih ambasadora“ širom sveta, kao što su famozni potrošački brendovi ili međunarodne medijske ličnosti koje ljudi vole i u vezi su sa Rusijom. Zemlja nema ni dovoljno jak turistički profil. „Jedina međunarodna medijska priča o Rusiji generalno je u vezi sa konfliktom ili nestabilnošću“.
Gavra ukazuje na to da je prosto nemoguće odvojiti unutrašnju od spoljne slike o Rusiji. Birokratija, korupcija, ogromne razlike u zaradama između bogatih i siromašnih Rusa, nizak prestiž državnih institucija, odnosi između policije i građana – svi ovi faktori stvaraju negativnu sliku o zemlji, čak i među Rusima.
„Od onih Rusa koji provode godišnje odmore u inostranstvu neki čak ne žele da priznaju odakle su i pokušavaju da govore stranim jezikom“, kaže Gavra.
Stručnjaci se slažu da i samo velike promene u ruskoj politici i dogovor vlasti ove zemlje sa ostatkom sveta mogao postepeno da poboljša imidž zemlje u inostranstvu. Pitanje je, međutim, da li je Moskva spremna da primeni ove dugoročne promene i ne odustane od njih ako se unutrašnja situacija promeni. Retorika Kremlja u većem delu 2000-ih alarmirala je mnoge na Zapadu, koji smatraju Rusiju neprijateljski nastrojenoj prema privatnom biznisu. „Na sreću, primetne su važne promene u oblastima koje se tiču ruskih zapadnih partnera“, navodi Gavra i dodaje da su vidljivi pozitivni pomaci u borbi protiv korupcije te veća sloboda internet komunikacije, koja je donela neku vrstu „elektronske demokratije“. „Ove stvari doprinose ruskom imidžu mnogo više nego svi ekonomski forumi“, ističe Gavra. S druge strane, Anholt naglašava da je potpuno pogrešno pitanje šta Rusi kažu da bi se drugima dopali. Umesto toga, umesnije je pitanje šta oni mogu da učine relevantno za sebe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
