Brisel ljut zbog ruskog veta u UN

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Poslanik Ivan Jakovčić, koji je prošlog meseca inicirao donošenje tog dokumenta u ime poslaničke grupe liberala, predložio je uoči početka plenarnog zasedanja u Strazburu da se uvrsti amandman kojim se podržava odluka Saveta ministara BiH da se 11. jul proglasi za dan žalosti u znak sećanja na srebreničke žrtve, što je prihvaćeno.

Pojedini poslanici su tokom rasprave uputili oštre kritike na račun Rusije zbog ulaganja veta u UN na predloženu rezoluciju Velike Britanije. Žaljenje zbog takve odluke Moskve izrazio je u ime Evropske komisije komesar EU za socijalna pitanja Ginter Etinger. Neki članovi EP, među kojima Tanja Fajon i Andrej Plenković, ocenili su da je nakon tog poteza Rusa još značajnije usvajanje Rezolucije Evropskog parlamenta.

Kako je Danas već pisao, u dokumentu se konstatuje da je masakr u Srebrenici prepoznat kao genocid i od strane Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog suda pravde. Takođe, istaknuto je da se odaje počast svim žrtvama genocida u Srebrenici i užasa počinjenim tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, što podrazumeva izražavanje saučešća i solidarnosti sa porodicama žrtava „od kojih mnoge žive bez konačne potvrde sudbine svojih srodnika“.

Ivan Jakovčić je poručio da Rezolucija „nije uperena protiv Srbije i srpskog naroda, već je cilj da se postara da se takav zločin više ne ponovi“.

– U ratu su svi činili zločine, pa i pripadnici mog naroda. Dobro je i važno što će premijer Srbije Aleksandar Vučić prisustvovati komemoraciji žrtvama Srebrenice u Potočarima u subotu – konstatovao je on.

Ulrike Lunaček, potpredsednica Evropskog parlamenta, koja će kao izaslanica predsednika EP Martina Šulca otići 11. jula u Srebrenicu, ocenjuje da je 20 godina nakon masakra „veoma važno sećati se žrtava i izraziti duboko saučešće njihovim porodicama“.

– Nažalost, nakon ovoliko vremena, porodice žrtava se i dalje suočavaju sa poricanjem i političkim igrama uključujući one na najvišem nivou u SB UN. Stoga, mi pozdravljamo današnje usvajanje Rezolucije u EU, velikom većinom glasova, koja jasnim i snažnim rečima opisuje ono što se dogodilo pre 20 godina kao genocid. Budući da i dalje nedostaju tela 1.200 muškaraca i dečaka, postoji hitna potreba da se ulože dodatni napori da se ona pronađu. Takođe, krajnje je vreme da se procesuiraju svi oni koji su omogućili ili učinili dela genocida. Nalazimo se na tački gde moramo da gledamo napred i važno je da priznamo da i dalje treba puno toga učiniti kako bi se prevazišli ekstremni oblici nacionalizma i mržnje koji omogućavaju genocid i druge okrutne činove. EU treba da podrži interetničke i multikulturne inicijative za saradnju naročito obrazovni sistem u Bosni, koji i dalje karakteriše etnička segregacija – smatra Lunačekova.

S druge strane, poslanik ultralevice u EP Miroslav Ransdorf kazao je tokom rasprave u Strazburu da su za rat u BiH krive Sjedinjene Američke Države, a da je za tragediju u Srebrenici krivac komandant muslimanskih snaga Naser Orić.

Jednoglasna odluka Kongresa SAD

Vašington – Predstavnički dom Kongresa SAD jednoglasno je juče usvojio Rezoluciju o Srebrenici kojom se zločin iz jula 1995. godine definiše kao genocid, prenose mediji u regionu. Rezolucija osuđuje sve izjave koje osporavaju taj termin. U dokumentu se ističe da je važno prepoznati znake genocida u budućim konfliktima i da se takav zločin spreči, posebno imajući u vidu konflikte u Centralnoafričkoj Republici, Burundiju i Siriji. Rezoluciju je predložio republikanski kongresmen Kristofer Smit, a u svom govoru u Predstavničkom domu je naglasio da je međunarodna zajednica skoro jednoglasna kada ono što se desilo u Srebrenici naziva genocidom.