Brisel razmatra uvođenje „kružne migracije“

Pošto više od 300.000 ilegalnih migranata svake godine dospe na teritoriju Evropske unije, Brisel planira da stavi na raspravu predlog o postizanju specijalnih sporazuma s trećim zemljama u cilju rešavanja ključnog evropskog pitanja: kako zadovoljiti ekonomske potrebe radnika i u isto vreme ublažiti pritisak ilegalnih migracija.
Komesar EU za unutrašnje poslove Franko Fratini otpočeo je dug pravni postupak koji bi na kraju mogao obezbediti da radnici počnu putovati iz zemalja članica EU u treće zemlje i obratno u zavisnosti od raspoloživosti posla – nešto što je u briselskom žargonu poznato kao kružna migracija. Prema toj šemi države članice Unije, kao bi popunile rupe izazvane manjkom radne snage, mogle bi privremeno zapošljavati radnike iz zemalja izvan EU, dokle god oni poštuju ključni uslov i vraćaju se kući pošto im istekne ugovor.
„Ideja je da ljudi dolaze da rade u EU tokom nekoliko meseci i da se nakon toga vraćaju u domovinu“, objasnio je jedan od zvaničnika. Prema izvorima iz Brisela takva saradnja mogla bi da bude na obostranu korist jer bi „ponuda poslova iz zemalja EU bila usklađena s poslovnom potražnjom trećih zemalja“.
Smatra se da se u EU trenutno nalazi između pet i sedam miliona ilegalnih imigranata, ali je 87 odsto onih koji uđu u zemlje bloka slabo kvalifikovano i oni ne mogu da zadovolje potrebe tržišta rada u Uniji. „Ukoliko Evropa ne počne zajednički da radi na ovom pitanju, ući će u ogromne probleme“, rekao je zvaničnik iz Brisela, upućujući na procene da bi manjak radne snage mogao dostići vrhunac za 20 godina, kada će se 25 miliona Evropljana povući u penziju. On je upozorio da bi se neki sektori čak mogli ugasiti.
Brisel sada polaže nade da će Afrika, kao i istočne i jugoistočne zemlje susedi EU, obezbediti kvalifikovane radnike, posebno u sektorima kao što su poljoprivreda, građevinarstvo i turizam. Prestonice EU bi radnicima obezbeđivale profesionalne kurseve i kurseve jezika, uz obezbeđivanje viza.
Pet zemalja iz Afrike, kavkaskog i balkanskog regiona, već su izrazile želju za učestvovanjem u projektu, dok se Brisel sada nada de će svoju ideju uspešno „prodati“ ministrima unutrašnjih poslova EU na junskom samitu. Ali, neimenovani zvaničnik EU predviđa da će nekim vladama zemalja Unije biti veoma teško da progutaju takvu ideju. „Do sada nijedan lider EU nije imao političke hrabrosti da prizna da su njegovoj zemlji neophodni imigranti“, dodajući da „se svi oni pretvaraju da tržište rada u svojim zemljama drže pod kontrolom“.