Brisel vodi politiku „optuži drugoga za sopstvene nevolje“

 Kao argument za takav stav, navodi se izjava predsednika Nacionalne banke Austrije Ivalda Novotnija, koji je izjavio da sudbina evropskih država, u prvom redu Grčke, zavisi od „tri momka u kancelariji u Njujorku“, što predstavlja aluziju na agencije za kreditne rejtinge.

Novotnijeva retorika nije iznenadila dobre poznavaoce prilika u Evropskoj uniji, koji tvrde da politika „okrivi drugoga za sopstvene nevolje“ neretko dolazi do izražaja u 27-članom bloku. Na taj način Francuska, Nemačka i Italija nastoje da svetu pokažu da nisu krive zbog toga što su dozvolile Grčkoj da prikriva stanje finansija sve dok agencije za procenu kreditnih rejtinga nisu shvatile da se radi o lažiranju izveštaja. U tom kontekstu, francuski predsednik Nikola Sarkozi ocenio je da međunarodna monetarna pravila ne idu naruku firmama u njegovoj državi, zbog čega Francuzi uskoro neće biti kadri da izvoze avione, helikoptere i vozove. Sarkozi je takođe najavio da će se založiti za korenite reforme globalnog monetarnog sistema naredne godine kada Francuska preuzme predsedavanje G-20.

Slično mišljenje zastupa i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je nedavno kritikovala „špekulante“, aludirajući na predstavnike finansijskih institucija iz Londona i Njujorka, zbog ogromnih „rupa“ u budžetima evropskih država. Prema mišljenju pojedinih analitičara, nemačka zvaničnica takvim izjavama pokušava da skrene pažnju javnosti sa činjenice da njena država ne želi da pomogne vladi u Atini da prevaziđe krizu. „Ukoliko žele da dobiju pomoć Brisela, Grci moraju najpre da ubede Berlin da odobri spasilački paket, što nije moguće“, ocenjuje Njujork tajms. Štaviše, francuski Mond tvrdi da su zvaničnici Unije već 2004. znali da Grčka krije podatke o finansijskom sistemu, ali da su sedeli skrštenih ruku. „Niko nije pritisnuo alarm za uzbunu jer su svi znali da bi na taj način više izgubili nego dobili“, ocenjuju taj list.