Brisel zahteva smanjenje emisija štetnih gasova za 30 odsto

Razmirice povodom ruske nafte pridodaće oštru ivicu šematskom nacrtu EU o budućnosti energetske „revolucije“, ali stvarni problemi koji su iza toga veći su i teži za savlađivanje nego što je to Rusija. Nemački kancelar Angela Merkel u utorak je izjavila da je Moskva „porušila poverenje“ kada je iznenada zaustavila priliv nafte u zemlje EU preko Belorusije. Skiciran tokom prošle godine, „Akcioni plan“ za novu energetsku politiku suočiće se s pritiskom Brisela da smanji izloženost šokovima Rusije tako što će s Moskvom govoriti „jednim glasom“, isticati solidarnost EU u podeli energije, tražiti nove snabdevače u Centralnoj Aziji i graditi nove nuklearne reaktore. To predstavlja težak zadatak. Prema mišljenju pojedinih analitičara, države EU ne mogu čak da se slože da povedu razgovore o novom sporazumu s Rusijom; Berlin i Budimpešta postigle su važne bilateralne dogovore s Moskvom; s režimima u Kazahstanu i Turkmenistanu moglo bi da bude još teže izaći na kraj nego s Rusijom samom, a javnost EU ne želi još nuklearnih fabrika.
Ali, čak i da se Evropa sabere i uspe da pripitomi Kremlj, to neće rešiti dva fundamentalna globalna problema: da svetu ponestaje nafte i da neproverene klimatske promene rizikuju da se evropske obale povuku i unište svetsku ekonomiju.
„Potrebna nam je nova, postindustrijska revolucija“, reči su kojima je predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Baroso opisao planove Brisela za rešavanje problema globalnog otopljavanja i smanjenje zavisnosti Evrope od nafte i gasa.
Gospodin Baroso je obelodanio novu energetsku strategiju za Evropu koja predviđa smanjenje emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte gotovo za trećinu, i to u narednih 13 godina. Plan obuhvata i smanjenje emisija štetnih gasova za najmanje 20 odsto ispod nivoa zabeleženog 1990. u Evropi i 30 odsto na globalnom nivou do 2020. Komisija smatra da bi stepen smanjenja štetnih emisija do 2050. godine morao da se popne do čitavih 50 odsto, kako bi se rast globalne temperature do polovine veka zaustavio na nivou od oko dva stepena Celzijusa.
Eluned Morgan, izvestilac Evropskog parlamenta za energiju, rekla je za BBC da su „ambicije Komisije zaista velike, ali možda ne idu dovoljno daleko dovoljnom brzinom“. „Predviđaju smanjenje emisija štetnih gasova od 30 odsto do 2020, pod uslovom da se postigne međunarodni sporazum i da druge zemlje uvedu slične kvote. Stopa smanjenja za samu EU iznosi oko 20 odsto – neki od nas misle da to nije dovoljno“, rekla je Morgan. Erik Antebi, predstavnik Kluba Sijera, jedne od najstarijih američkih organizacija za zaštitu čovekove okoline, smatra da se na to ne sme čekati: „Trenutno je način za rešavanje izazova koji predstavlja globalno otopljavanje da se svima da dobar primer. Ukoliko budemo čekali da oni usvoje iste principe biće prekasno. Osim toga, zemlje koje se sada opredele za borbu protiv globalnog otopljavanja od toga će u budućnosti imati višestruku korist, i to ne samo ekološku, već i finansijsku – jer će profitirati kada isto to budu učinili i drugi“.
Prema proceni Komisije, čitav kontinent bi u najgorem slučaju mogao da pretrpi porast temperature od pet stepeni – a posledice katastrofalnih klimatskih promena bi se najviše osećale na jugu, odnosno na Mediteranu. S. D.,