Briselska kaldrma na „carskom drumu“

U nekada tekstilnom gigantu na Balkanu Kompaniji „Jumko“ radilo je 13.000 radnika. Danas ih je manje od dve hiljade. U Štipu prepoznatljivom po robnoj marki „Astibo“, „Makedonki“ i „Crvenoj zvezdi“ nakon privatizacije prepolovljen je broj zaposlenih.

SLIČNOSTI

Vranjanci se diče svojom istorijom. Zaštitni znak je pisac Borisav Stanković, majstor trube Bakija Bakić. Za vremena socijalističke industrijalizacije pamte se utemeljivači industrije Branko Golubović i Dragomir Tomić. Štipljani će vas podsetiti da je ovo rodni grad Kire Gligorova, kao i da porodično poreklo vuče aktuelni makedonski premijer Nikola Grujevski. Svoju političku karije sa mesta predsednika opštine počeo je baš odavde sada medijski magnat dr Srđan Kerim. Odavde je i evropski poznati kardio-hirurg Žan Pol Mitrev.

– Udaljeni smo od Beograda 360 kilometara. Nama je bliže Skoplje i Solun, ali to se u našem životu poslednjih godina praktično ne oseća, jer ne koristimo dovoljno potencijale moguće saradnje u regionu. Usta su nam puna Evrope, a želuci prazni – kaže Snežana Veličković, dugogodišnja radnica za šivaćom mašinom u „Jumku“. Ona sada obavlja funkciju sindikalnog funkcionera u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS). Sa svojim koleginicama iz proizvodnje štrajkovala je glađu zahtevajući bolji položaj radnika u ovoj kompaniji u državnom vlasništvu.

– Od istorije i lepih vremena se ne živi. Makedonija je mala zemlja i svako od 400.000 zaposlenih izdržava po jednog penzionera. U administraciji je čak 120.000 ljudi. U Skoplju žive od zarade od 500 evra, a ovde ima ljudi koji su „zaposleni“ da svakodnevno traže koru hleba po kontejnerima – priča nam Angel Peev, vlasnik porodičnog restorana „Aleks“ u kome radi i njegov sin Toše.

U vreme turske okupacije, koja je na jugu Srbije trajala 443 godine, od Vranja preko Makedonije ka Solunu vodio je „carski drum“. Trgovalo se stokom, tekstilom, voćem i povrćem. Danas jug Srbije i Makedoniju povezuje Koridor 10.

– Za većinu ministara Srbija se završava kod Grdeličke klisure – kaže lider opozicione Srpske napredne stranke (SNS) u Vranju Dragan Nikolić. On navodi da Vranje ima tri narodna poslanika u Skupštini Srbije, ali da oni „gledaju svoja posla a ne interes građana koji su ih birali“. Nemamo lobi za privlačenje stranih investitora pa ispada da smo „slepo crevo“ iako smo na evropskoj magistrali, kaže ovaj političar.

Vlado Mihajlov je nakon što se odlučio za socijalni program u „Telekomu“ Makedonije otvorio privatnu agenciju za računovodstvo. Kaže da iz Štipa u Sobranju Makedonije ima pet poslanika.

– Mnogo su nam obećali u junskoj predizbornoj kampanji. Ta obećanja smo slušali i ranije. Bolji dani su na putu, ali nikako da stignu i do nas – kaže Mihajlov. Naši poslanici kada odu u Skoplje imaju važnije stvari od želje da pomognu onima koji su glasali za njih.

U ISTOM LONCU

Makedonska prestonica pođednako je udaljena za stanovnike Štipa kao i Beograd za Vranjance. Priče o evroatlantskim integracijama su za obične ljude u ova dva grada opterećene sve većim evroskepticizmom.

– Naše prve komšije imaju politički problem sa Grčkom oko imena.To je problem koji Makedonce drži već šest godina u „predgrađu“ Brisela i članstva u EU. To može da bude i izgovor briselskih zvaničnika za usporavanje integracionih procesa bez kojih nema boljeg života i perspektive pre svega za ljude koji nisu dobili šansu da pokažu šta znaju – komentariše Jovica Davidović, frontmen jedine rock grupe u Vranja „Jolli džamper“.

U kafiću „Jazz klub“ koji se nalazi pored zgrade Narodnog pozorišta „Goce Delčev“ u Štipu Vasil Ilijev nam priča da je poslednji put u Beogradu bio na fudbalskoj utakmici Partizan – Arsenal. Kaže da bi rado otišao na neki od koncerata u Beogradsku arenu.

– Za to mi treba 250 evra, a moj otac ceo mesec radi za taj novac – kaže Ilijev. On smatra da Srbija neće moći u EU dok se ne reši problem statusa Kosova i to poredi sa problemom koji Makedonci imaju sa grčkim komšijama. „Rešenje je da ceo region uđe u paketu u EU. Tek tada možemo se nadati nekakvoj perpsketivi, jer džabe imamo pasoše za putovanje po Evropi kada nam za to treba novac koji bez zaspolenja ne možemo zaraditi“, komentariše ovaj mladić. Srbija sa kosovskim i Makedonija sa grčkim problemom kao da se nalaze u „istom političkom loncu“. „Ukoliko tu čorbu uspemo da skuvamo i bez previše ljutine i dodavanja agresivnosti kojoj smo skloni i progutamo je onda se možemo nadati da naš životni meni postane evropski“, metaforičan je Toše Peev, konobar dok nas služi „pastrmalijom“ makedonskim nacionalnim specijalitetom.

– Mimo svakodnevnih muka istorija nas podseća na povezanost naroda juga Srbije i istočne Makedonije kroz vreme. Braća Konstantin i Mihailo Konstancev su rodonačelnici bibliotekarstva na Balkanu. Oni su u Štipu otvorili prvu biblioteku. Postoji i jasna paralela između knjiga Borisava Stankovića i Petra Zavoeva što može da bude integrativni faktor za koji Evropa treba da zna mimo svih dnevnopolitičkih i globalnih procesa čiji smo mi mali delić – kaže Kiril Panajotov, filolog i istoričar iz Štipa koji je o tome napisao i knjigu „Svedočanstva“.

Na Graničnom prelazu „Tabanovci“ koji je sa obe strane uređen po standardima EU, naš automobil prelazi u desnu kolovoznu traku. Leva je rezervisana za putnike iz zemalja unije. Kroz vekove „carski drum“ nije poznavao granične prelaze i pasoše. Novoasfaltirana magistrala od Štipa do Vranja ipak je za Srbe i Makedonce još uvek „briselska kaldrma“.