Briselski sporazum

Marko Jakšić: Srbi, ne da ništa nisu dobili, nego su mnogo toga izgubili. Ahtisarijev plan je nudio mnogo više. Sećam se, bio sam tada poslanik, da su u skupštini Srbije i Vučić i Dačić bili protiv prihvatanja Ahtisarijevog plana, a sada su pristali na mnogo manje od toga. Zašto su tako postupili – najbolje znaju oni sami.

Radmila Trajković: Zajednica srpskih opština predstavlja prelazno rešenje da bi se Srbi sa Kosova na kraju potpuno integrisali u kosovsko društvo. Nije lako sada kosovskim Srbima reći da im adrese nisu više u Beogradu nego u Prištini, jer bi to rezultiralo odlaskom značajnog broja ljudi sa severa Kosova. Već primećujem da ovih dana u Gračanici veliki broj ljudi upisuje svoju decu u srednje škole u centralnoj Srbiji. Niko od nas ne zna sve detalje koji su dogovoreni u Briselu. To je veliki problem.

Jakšić: Srbi na severu Kosova su imali i zdravstvo, i prosvetu, i sudski, i policijski sistem. Ovim sporazumima se njihove veze sa Srbijom kidaju. Srbija je mnogo više dobijala u Rambujeu, kada nije pristala, pa je bombardovana, a sada se bez ikakvog pritiska odriče jednog dela svoje teritorije, navodno zbog ulaska u Evropsku uniju.

Trajković: Ovo što se sada dešava u Prištini – gde gospodin Veton Suroi pominje teritorijalnu autonomiju koja se sigurno ne nazire, a vidimo i kako briselske sporazume kritikuju ne samo Samoopredeljenje, nego i stranka Ramuša Haradinaja – govori da je albansko društvo ipak demokratsko. Imamo rasprave i razgovore u kojima se, recimo, Edita Tahiri sučeljava sa ekstremistima iz Samoopredeljenja. Imamo, dakle, burnu unutaralbansku društvenu, javnu raspravu. A šta imamo u Beogradu? Tamo nemamo demokratsku debatu u kojoj će vlast i opozicija razgovarati o ovom pitanju. Naprotiv, imamo potpuno ćutanje ili neprimereno slavlje u Severnoj Mitrovici. Umesto da se vode ozbiljni razgovori u kojima bismo čuli argumente za i protiv briselskih sporazuma – imate nešto što bih ja nazvala udbaškim nacionalizmom koji se po potrebi podiže na nivo euforije ili se spušta na nivo ćutanja.

Karabeg: Gospodin Vučić posebno ističe činjenicu da će Srbija imati pravo da finansira Zajednicu srpskih opština i naglašava – bez poreza i taksi.

Trajković: Ja mislim da to nije tačno. Ja to nigde nisam videla u sporazumu o formiranju Zajednice srpskih opština. Tamo se kaže da će se Zajednica finansirati od struktura opštinskih vlasti, zatim od donacija i tek negde u četvrtom segmentu se govori da će tu Zajednicu finansirati i država Srbija. Nije obezbeđena sigurnost prihoda. Da li će se to rešiti kroz statut – ne znam, ali u ovom trenutku niko sa sigurnošću ne zna u kojoj meri će lokalne srpske samouprave biti u obavezi da pune budžet Zajednice.

Jakšić: Čak i kada bi Srbija finansirala Zajednicu – to nije ništa naročito. Kraljevina Srbija je sasvim slobodno finansirala svoje škole koje su bile na teritoriji Otomanskog carstva.

Trajković: Nažalost, realnost je da je Srbija u potpunosti prihvatila institucionalni kapacitet samoproglašene nezavisnosti Kosova i to je nešto što predstavlja put ka definitivnom, zvaničnom priznavanju Kosova i Metohije kao buduće susedne države ostatku Srbije.

Jakšić: Srbija se udaljila od Kosova koracima od sedam milja, a briselski sporazumi su temelj za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine. Beograd se svesno odriče svoje južne pokrajine.