Briselu ponestaje strpljenja

Tako je bilo u slučaju Dušana Mitrovića, direktora Danasa.

Zato sam danas otišao u Danas da se upišem u knjigu žalosti i podelim tugu sa prijateljima koji rade u ovoj kući, ili su nekada radili.

Dušana ću zauvek pamtiti kao blagog čoveka jake energije posvećenog misiji slobodnog novinarstva, kulture dijaloga i slobodi govora.

Čast je bila poznavati ga.

Par dana kasnije saznaću da nas je napustio i prvi urednik Danasa Grujica Spasović.

On je bio urednik kada sam bio dopisnik Danasa sa Kosova i jedan je od doajena srpskog novinarstva.

Obojica su bili veliki borci protiv ratova, zločina i etničkih čišćenja u najgoroj deceniji srpskog društva.

Baš teški dani za Danas.

Petak, 23. oktobar: Kao neko ko je inficiran virusom politike pratim vesti svakodnevno.

Tako je bilo i u petak.

„Bojkot opozicija“ je proglasila pobedu bojkota.

Prvo sam se smejao grohotom, pa sve tiše dok mi ubrzo nije sve postalo tužno.

Vučić je najavio nove parlamentarne izbore za april 2022. te je to motivisalo lidere bojkot opozicije da proglase još jednu pobedu u nizu.

Naravno da je to samo podizanje morala i jeftino hvalisanje nekog ko je, navodno, bio u pravu.

I vrapcima na grani je jasno da Vučić spaja parlamentarne, predsedničke i beogradske izbore kako ne bi izgubio Beograd, jedine izbore na kojima bi eventualno mogao biti poražen.

Bojkotom opozicija je Vučiću i SNS-u prepustila i ono malo opozicionih oaza u Srbiji te režim dočekuje 2022. sa sto odsto vlasti u svim opštinama (Čajetina i Novi Beograd imaju predsednike koji nisu iz SNS), parlamentom u kojem se neće čuti kritički glas, pokrajinskom i republičkom vlašću, sa 6,7 miliona evra godišnje koje će iz budžeta dobiti za funkcionisanje stranke (prema broju poslanika u Skupštini Srbije), naklonošću međunarodne zajednice (potpisivanje sporazuma u Vašingtonu).

Ovo su ukratko rezultati bojkota.

Ne znam kako će lideri bojkot opozicije objasniti Tanji Fajon i Vladimiru Bilčiku kako sad hoće dijalog sa vlašću o izbornim uslovima a pre godinu dana nisu hteli.

Šta se tačno promenilo?

Bojkot nikad i nigde u Evropi nije uspeo pa nije ni ove godine u Srbiji.

Subota, 24. oktobar: Nepotrebno dramatizovanje i odugovlačenje u formiranju Vlade Srbije je konačno gotovo.

Saznali smo ko su novi i stari ministri i ko će sve biti partneri u Vladi.

Mandatarka je saopštila imena ministara ali svi u Srbiji znaju, a režim to i ne krije, da je ovo Vlada Aleksandra Vučića, a ne Ane Brnabić i da kadrovska rešenja nisu preterano važna.

Ipak, najviše pažnje izazvali su novi ministri Gordana Čomić i Ratko Dmitrović, ali i mala rokada u ministarstvima odbrane i unutrašnjih poslova.

Interesantno je takođe da je SPS „spao“ na dva ministarstva i to, reklo bi se, neatraktivna, kao i da im je oduzet resor energetike.

Glavna karakteristika nove vlade, sudeći prema izveštavanju srpskih medija, biće pedeset odsto ministarki.

Ova oročena vlada imaće očigledno za cilj da izgura težak period po celu planetu ali i da se pripremi za izbornu 2022. koja će svakako za naprednjake biti presudna.

Ne očekujem nikakve teške zaokrete u politici vlade, već samo kontinuitet, nažalost.

Nedelja, 25. oktobar: Danas je iz Brisela najavljen nastavak dijaloga Beograd – Priština.

Teme: imovina i finansijska potraživanja.

Čini se da Briselu ponestaje strpljenja, naročito nakon iskustva iz Vašingtona i potpisanih pismena u kratkom roku.

Miroslav Lajčak, iako iskusni diplomata i medijator, očigledno ne može da privoli lidere Kosova i Srbije da u njegovom mandatu potpišu dugonajavljivani pravno obavezujući sporazum.

Beograd se vratio na poziciju insistiranja na Zajednici srpskih opština, iako su i sami u nekom trenutku odustali od Briselskog sporazuma, bacivši na sto ideju o razgraničenju.

Deo međunarodne zajednice je bio spreman da podrži ovu ideju kako su je radno nazvali „land for peace“, ali je Nemačka žestoko bila protiv izmena granica, te je ovaj pokušaj propao.

Sada smo ponovo u ćorsokaku, jer će Beograd svakako insistirati na Zajednici srpskih opština, na šta ima potpuno pravo, a Priština će se pozivati na odluku njihovog Ustavnog suda, da ona u formi potpisanoj u Briselu ne može biti formirana.

Lepo je to što će se razgovarati o imovini i finansijskim potraživanjima, ali čini se da je sveobuhvatni sporazum daleko.

Optužnica Specijalnog veća suda za ratne zločine u Hagu protiv Hašima Tačija i dalje nije objavljena.

Čudno, nešto se dešava.

Ponedeljak, 26. oktobar: Još dva izborna procesa zaokupljaju moju pažnju ovih dana.

Jedan završen a jedan nezavršen.

U Crnoj Gori formiranje vlade ide teško, za neke očekivano teško, ali ne i za mene.

Nije lako napraviti vladu od većine koja ima samo jednog poslanika više od neophodnog broja a posebno kada imaju toliko raznorodnih političkih faktora u toj većini.

Verujem da ni Đukanović ne sedi miran i prati šta će se desiti.

Izbore koji će se tek desiti pratiće ceo svet pa tako i mi u Srbiji.

Duel Tramp – Bajden ulazi u završnu fazu i svako ko kaže da zna ko će pobetiti – laže.

Možemo samo da nagađamo i imamo 50 odsto šanse da pogodimo.

Srbija, odnosno Vučić, prošli put je zaigrao na Klintonovu i pogrešio (na sreću bez velikih posledica po nas), sada je zaigrao na Trampa, ubrzo ćemo saznati da li je ponovo pogrešio.

Ovog puta ne verujem da bi bilo bez posledica ni po njega ni po Srbiju.

I da, pročitao sam za vikend obe Majićeve knjige.

Dobre su.

Utorak, 27. oktobar: Sveta Petka je jedan od mojih omiljenih pravoslavnih praznika.

Ovu slavu obeležavaju moji najmiliji pa sam se 27. oktobru uvek posebno radovao.

Međutim, ove godine sve je drugačije, na slave ne idemo, zovemo telefonom, čestitamo, čuvamo se korone.

Mislio sam da temu ovog globalnog virusa ne pominjem u ovom mom kratkom dnevniku, ali ne možemo se praviti da kovid 19 nije promenio živote svih nas.

Broj obolelih ozbiljno raste u regionu i kod nas.

Maska, distanca, broj obolelih, respiratori, testiranja, teme su koje svakodnevno slušamo i gledamo.

Pomalo je i dosadno, urednici, smanjite malo.

Nadam se i verujem da će čovečanstvo ponovo odneti pobedu protiv bolesti. Uspevalo nam je toliko puta dosad.

Sreda, 28. oktobar: Danas je formalno izabrana Vlada Republike Srbije.

Predsednica Vlade Ana Brnabić iznela je svoj ekspoze iz kojeg bih izdvojio… pa ništa.

Kao neko ko je politički liberal građanskog opredeljenja trebalo bi, površno gledajući, da budem zadovoljan.

Prozapadna vlada (energetika oduzeta proruskom SPS-u, Vašingtonski sporazum), rodno senzitivna, sa pripadnicom LGBT populacije na čelu, rešena da radi na istorijskom sporazumu sa kosovskim Albancima, formirano ministarstvo za dijalog na čijem je čelu opozicioni predstavnik, istaknut je strateški cilj učlanjenja Srbije u Evropsku uniju.

Ovo bi moglo ovako da se proda nekome ko ne živi u Srbiji, ali nažalost sve je suprotno navedenom u prethodnoj rečenici.

Put ka EU biće nastavljen kao i do sada, dakle neće ga biti, dijalog je odavno uništen a on se može i mora voditi u parlamentu gde nema opozicije, LGBT populacija je i dalje ugrožena iako premijerka pripada toj populaciji, sporazuma sa kosovskim Albancima, po svemu sudeći, neće biti, i pitanje je koliko je vlada prozapadna iako će teoretičari zavere posumnjati da iza najavljenih nedolazaka Putina i Lavrova u Srbiju ima nešto više od korone.

Biće ovo vlada koja će imati za cilj da vladajuće stranke pripremi za proleće 2022. i važan izborni proces.

* Autor je novinar