Brnabić: Još ne znamo da li će biti uvedene kovid propusnice

Brnabić je odgovarajući na pitanja novinara prilikom obilaska sanitarne deponije „Vinča“ izjavila da će one „možda biti uvedene i da se razmišlja o tome“.

„Kovid propusnice nisu srebrni, magični metak za rešavanje ove situacije. Kovid propusnice su samo način da nekako motivišete mlade ljude da se vakcinišu, ništa više od toga. Jedini odgovor na sve ovo je vakcinacija“, rekla je Brnabić.

Ona je kazala da je do sada vakcinisano 53,4 odsto punoletnih stanovnika Srbije ali da je svega 21,4 odsto u uzrastu od 18 do 30 godina, što je ocenila kao „poražavajuće“.

Brnabić nije htela da komentariše to što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkazao sastanke sa ambasadorima Rusije i Kine koji su bili zakazani za danas.

Brnabić je na konferenciji za novinare prilikom obilaska deponije „Vinča“, rekla novinarima da „to treba da pitaju u Predsedništvu“.

Ona je rekla da je „jadno i bedno“ negativno komentarisanje zbog otkazivanja ovih sastanaka dela opozicije, iz pokreta „Oslobođenje“, i dodala da „o suverenitetu zemlje govore ljudi koji nose na reveru kupljene značke stranih službi“.

Pokret „Oslobođenje“ ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkazao za danas planirane sastanke sa ambasadorima Rusije i Kine zato što mu suverenitet više nije bitan i trguje Kosovom i Metohijom u zamenu za produženje sopstvene vlasti.

„Kada pozove Kvinta, kada pozovu nemački ili američki ambasador, Vučić potrči. A otkazuje sastanke sa ambasadorima zemalja koje su garant suvereniteta Srbije u Savetu bezbednosti“, naveo je lider „Oslobođenja“ Mlađan Đorđević u pisanoj izjavi.

Brnabić: Nesanitarna deponija u Vinči je bila drugi najveći ekološki problem u Evropi

Predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je danas da je uređenje sanitarne deponije „Vinča“ u Beogradu „najveći ekološki projekat u Srbiji“, koji se radi preko javnog partnerstva sa francusko-japanskim konzorcijumom.

Brnabić je prilikom obilaska novog Centra za integralno upravljanje otpadom na deponiji „Vinča“ izjavila da je dosadašnja nesanitarna deponija – smetlište „bilo jedno od 50 najvećih (ekoloških) problema na svetu i drugi najveći problem na evropskom kontinentu“.

Ona je rekla da je beogradska deponija dospela na ekološku crnu listu zato što je „u poslednjih 45 godina emitovano više od pet milijardi kubnih metara metana u atmosferu“.

„Građani Beograda dnevno generišu između 1.500 i 1.600 tona komunalnog otpada koji se 45 godina taložio na neuslovnoj i nesanitarnoj deponiji, zbog čega smo imali mnogo problema ali smo bili i uzročnici emisije gasova sa efekatom staklene bašte i jedan od najvećih zagađivača u Evropi. Ovo je bio drugi najveći (ekološki) prolem evropskog kontinenta“, rekla je Brnabić.

Ona je dodala da „rešavanjem ovog problema pokazujemo odgovoran pristup prema zaštiti životne sredine ali i prema cirkularnoj ekonomiji i zelenoj tranziciji, koja je jedan od dva prioriteta aktuelne vlade“.

Prema njenim rečima, projekat uređenja sanitarne deponije ima pet malih projekata, od kojih su dva već završena: zatvaranje stare deponije, što je završeno 2. avgusta i otvaranje deponije za odlaganje i reciklažu građevinskog otpada, što je završeno 18. avgusta.

„Treća komponenta je izgradnja elektrane za spaljivanje komunalnog otpada, što će biti završeno u novembru 2022. godine i od sledeće grejne sezone u Beogradu ćemo imati deset posto ukupne toplotne energije iz otpada, dok će pet odsto električne energije dolaziti iz otpada“, rekla je Brnabić.

Ona je dodala da je predviđena i izgradnja elektrane koja će petvarati deponijski gas u električnu energiju, a da je peti projekat u okviru izgradnje sanitarne deponije izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

„U Evropi postoji 492 ovakvih postrojenja. Ovo postrojenje je u skladu sa najboljim standardima EU a mi ćemo po prvi put u Srbiji dobili toplotnu i električnu energiju iz otpada“, rekla je Brnabić.

Brnabić je dodala da je do sada 70 odsto električne energije dolazilo iz termoelektrana, a da je tek 2014.godine počelo da se ulaže u postrojenje za odsumporavanje.

„Preko 600 miliona evra je uloženo u postrojenja za odsumporavanje koje je završeno za termoelektranu Kostolac B a očekujemo da do kraja godine bude raspisan tender za izgradnju postrojenja za odsumporavanje u Kostolcu u ‘bloku A'“, kazala je Brnabić.