Brnabić: Nije nam jasno da neko može da slavi "Oluju"

Premijerka Ana Brnabić istakla je danas da Srbiji ne može da bude jasno da neko može da slavi operaciju „Oluja“.

Brnabić je, na konferenciji za novine, rekla da „ne možemo da razumemo da neko slavi što je tada praktično etnički očišćena jedna zemlja“.

– Mi ćemo odati počast danas kao Vlada svim žrtvama, i onima koji su izgubili živote, ali i onima koji su izgubili domove i imovinu u Hrvatskoj – kazala je Brnabićeva.

Obeležavanje će, kao i svake godine, biti dostojanstveno, istakla je premijerka.

Inače, u  beogradskoj Crkvi Svetog Marka danas održan je pomen svim žrtvama srpskog naroda u hrvatskoj vojnoj akciji „Oluja“. Predstavnici nekadašnje Vlade Republike Srpske Krajine, Koordinacije udruženja izbeglih i raseljenih u Srbiji i Udruženja Zavičaj posle pomena položili su vence na spomen-obeležje u tašmajdanskom parku.

Povodom obeležavanja Dana sećanja na stradanje i progon Srba u  oružanoj akciji „Oluja“, u subotu 5. avgusta, u 12 časova, oglasiće se sirene na teritoriji Republike Srbije, saopštio je MUP. Biće emitovan  jednoličan zvuk za prestanak opasnosti, u trajanju od 60 sekundi.

Na godišnjicu akcije „Oluja“, sa pijetetom prema žrtvama, izbeglim i raseljenim licima, Demokratska stranka zahteva da se konačno reši sudbina nestalih i da se omogući povratak prognanih Srba iz Hrvatske.

„Ogromna je odgovornost prema budućim generacijama kao i prema našoj deci danas da se jasno kaže da dok se ova pitanja ne reše, a odgovorni za zločine ne procesuiraju, odnosi u regionu će ostati zakopani u prošlosti, dok svet nastavlja da ide napred“, navodi se u saopštenju DS.

Oni dodaju da svečane parade i proslave godišnjice akcije u kojoj je prognano 220.000 Srba, dok se gotovo dve hiljade vodi kao nestalo, neće doprineti pomirenju ni povratku. „Pomirenje ne sme da ostane samo prigodna fraza ili razmena poklona, već na putu do konačnog i suštinskog pomirenja u regionu moramo da se izborimo sa duhovima prošlosti i gradimo toleranciju, mir,  međusobno razumevanje i uvažavanje“, navode u saopštenju.

DS napominje da budućnost Srbije i Hrvatske mora biti u saradnji i upućenosti koja je prirodna kod suseda i koja mora biti utemeljena na osvetljavanju sudbine nestalih kao i jasnog otklona od politike i ličnosti koje su vodili ratove devedesetih.

DJB: Odustati od negiranja zločina

U vojno-policijskoj akciji „Oluja“ proterano je više od 200.000 srpskih civila, a njihove kuće su spaljene i uništene da se nikada ne vrate, saopštio je danas Pokret „Dosta je bilo“ i ukazao da žrtve nisu obeštećene i da im hrvatska država uskraćuje dostojnu počast.

Tribunal u Hagu je utvrdio da je to bio „zločinački poduhvat“, ali je propustio da osudi počinioce, piše u saopštenju.

Negiranje zločina je njegovo ponavljanje, a proslava zločina je poništavanje svega ljudskog i civilizacijskog u jednom društvu, ukazuje DJB.

Država koja je svoje građane druge nacionalnosti proterala sa svoje teritorije, ubijala civile, starce, žene i decu ne može taj zločinački akt pravdati nikakvim ratnim ciljevima, jer se takvi zločini u civilizovanom svetu ne mogu ničim opravdati.

Pokret „Dosta je bilo“ pozvao je sve države, vlade, političare i medije u regionu da jednom zauvek odustanu od negiranja sopstvenih zločina, pokažu osnovnu ljudskost i saosećanje sa porodicama žrtava.

Zločini počinjeni tokom akcije „Oluja“, kao i svi drugi zločini na teritoriji bivših jugoslovenskih republika, moraju biti istraženi do kraja, odgovorni kažnjeni, a žrtve obeštećene, navodi se u saopštenju.

Činjenica da su od ovog velikog zločina protekle 22 godine još više obavezuje nadležne tužilačke i sudske institucije da utvrde činjenice i kazne krivce. U suprotnom, institucije ne postoje, zaključuje se u saopštenju.

Pomen žrtvama biće održan sutra u Crkvi svetog Marka

Sutra se navršavaju 22 godine od hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“,tokom koje je iz svojih domova proterano više od 200.000 krajiških Srba. Bežeći u koloni dugoj desetine kilometara preko Bosne i Hercegovine ka Srbiji, život je izgubilo,ili se vodi kao  nestalo, više od 2.000ljudi.

Pomen žrtvama biće održan 5. avgusta 2017. u 11 sati u Crkvi svetog Marka u Beogradu, kao i u mnogim opštinama širom Srbije. Od početka ratova na prostorima SFRJ 1991. godine, u Srbiji je utočište potražilo 610.000 Srba iz Hrvatske i BiH, od kojih danas status izbeglice iz Hrvatske ima još oko 19.000, navodi se u saopštenju Komeserijata za izbeglice.

Iako je prošlo više od dve decenije, brojni pokušaji uspostavljanja klime poverenja u regionu nisu dali mnogo rezultata. Hrvatska će 4. avgust slaviti kao dan pobede, dok će Srbi paliti sveće oplakujući žrtve i tugujući za izgubljenim životima i  domovima.

Povratak Srba u Krajinu je sporadičan, a hrvatska država čini sve da se on nikad i ne desi, neprestano stvarajući tenzije i raspirujući nacionalizam. O tome najbolje svedočeproustaške provokacije u Srbu tokom obeležavanja Dana ustanka u Hrvatskoj, kao i provokacije prilikom obeležavanja godišnjice ustaških zločina u Glini.

Komesarijat za izbeglice i migracije izražava zabrinutost što se i ove godine uoči obeležavanja „Oluje“u Hrvatskojvodi  antisrpska propaganda, veličaustaštvo i takostvara atmosfera koja vraća region u devedesete.

Sa Republikom Hrvatskom i dalje postoji više nerešenih pitanja veoma važnih za izbegličku populaciju: nije obnovljena uništena imovina, nije vraćeno oduzeto poljoprivredno zemljište srpskim vlasnicima, Republika Hrvatska nije sprovela Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina kojim se Srbima garantuje proporcionalna zastupljenost i zapošljavanje u organima državne uprave, policiji, pravosuđu i drugim javnim institucijama, nisu isplaćene penzije, dinarska i devizna štednja… Iz ovakvih postupaka se jasno vidi da su izbeglice usmerene isključivo na integraciju u Republici Srbiji, jer je proces povratka skoro zaustavljen.

Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije se zahvaljuje međunarodnim organizacijama, bilateralnim donatorima i Delegaciji Evropske unije u Srbiji na svim uloženim sredstvima za poboljšanje života izbegličke populacije i zatvaranje kolektivnih centara, ali napominjemo da se ne smeju zaboraviti nerešena otvorena pitanja koja otežavaju postizanje trajnih rešenja za izbegličku populaciju.

Republika Srbija smatra da nastavak aktivnosti na sprovođenju aneksa E i G Sporazuma o sukcesiji ima visok prioritet, kao  i ostale aktivnosti koje vode rešavanju izbegličkih problema. U tom smislu očekujemo dalju podršku međunarodne zajednice. Republika Srbija je spremna na saradnju i nastaviće da ispunjava sve svoje obaveze.

Loša poruka Srbima u Crnoj Gori

Crnogorski režim sprečio je lidera Nove srpske demokratije – i člana Demokratskog fronta Andriju Mandića da prisustvuje obeležavanju godišnjice stradanja Srba u „Oluji“, izjavio je portparol Nove i poslanik DF, Jovan Vučurović.

Crnogorski režim, kako je rekao, i njegovi poslušnici iz pravosuđa otvoreno pokazuju mržnju prema srpskom narodu, što se pokazalo i nakon odluke, koja se maskira neažurnošću
suda, da se Mandić spreči da u Novom Sadu prisustvuje obeležavanju godišnjice stradanja Srba u „Oluji“, ocenio je Vučurević, špišu Vijesti.

Prema njegvim rečima, Mandić je danas, „povodom ovoga skandala“, telefonom razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i istakao da se radi o nastavku diskriminacije i progona srpskog naroda u Cenoj Gori i pokušaju njegove asimilacije.

Vučurević je premeo da je Mandić rekao Vučiću da je „srpski narod u Crnoj Gori spreman da deli sudbinu čitavog srpskog naroda, „i zato nas ovakve male, sitne i bedne akcije režima neće odvojiti od našeg naroda koji živi u Srbiji, Republici Srpskoj i drugim srpskim istorijskim prostorima“, dodao je portparol Nove.

Mandić je poziv za obeležavanje dobio od patrijarha srpskog Irineja i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, rekao je Vučurević i istakao da je jasno da se radi o neprijateljskoj
poruci koju crnogorski marionetski režim šalje Srbiji, srpskom narodu, njegovim verskim i političkim liderima, a posebno hiljadama Srba koje su proterali hrvatski ekstremisti, avgusta 1995. godine.