Brnabić: Slanje izmenjene Medijske strategije u Brisel je apsolutno bila greška

„Apsolutno mislim da je došlo do greške“, kaže predsednica Vlade za N1 i poručuje da želi da se u „potpuno inkluzivnom i transparentnom procesu“ dođe do najboljeg mogućeg rešenja.

N1: Izjavili ste da nisu jasne primedbe medijske zajednice na Nacrt medijske strategije koji je poslat u Brisel. Šta Vam tačno u njihovim primedbama nije jasno?

Brnabić: Moram da kažem da se ja nisam bavila detaljno ni samim finalnim Nacrtom medijske strategije, niti zamerkama, na kraju krajeva, ako ćemo iskreno, nije pri mom kabinetu ni trebalo da se radi Medijska strategija. To je bila inicijativa medijskih i novinarskih udruženja da se to ne radi više pri Ministarstvu kulture i informisanja, nego pri mom kabinetu. Ja sam na to pristala zato što sam želela iskreno da pokrenemo taj proces, da taj proces vodimo zajedno, da zajedno imamo Medijsku strategiju, tako da sam nekako pristala na to, ali sam u svakom trenutku i znala da ja neću detaljno da se bavim time, niti sam ja pozvana da se detaljno bavim medijskim pitanjima. Imam odličnu grupu ljudi i u mom kabinetu koja se time bavi, imamo i odličnu grupu ljudi u samoj grupi koja se time bavi. Tako da se sasvim oslanjam u potpunosti na njihovu ekspertizu i stručnost. Iznenadila sam se kada sam videla da je bilo zameriki, zato što sam prvo svom timu zamerila zašto se toliko dugo nakon javne rasprave, a to je bilo sigurno malo duže čak od mesec i po dana, ništa nije radilo na Medijskoj strategiji. Dakle, šta se dešavalo nakon javne rasprave? Kakvi su komentari? Gde je izveštaj sa javne rasprave? Šta smo usvojili? Šta smo odbacili? Šta ćemo da pošaljemo Evropskoj komisiji? I zato što se i tu izgubilo dosta vremena, onda smo malo požurili. Ja sam bila pod utiskom da se na kraju krajeva i taj Nacrt koji je poslat Evropskoj komisiji, da su nekako svi članovi Radne grupe bili upoznati sa tim. Iznenadila sam se da nisu, i onda sam videla u medijima komentare i da neki članovi Radne grupe imaju neke ozbiljne supstancijalne zamerke na taj Nacrt medijske strategije.

N1: Zamerke su suštinske, zato što predstavnici udruženja kažu da ključne stvari koje su dogovorene nisu ubačene u Strategiju.

Brnabić: Apsolutno. Dakle, ne sporim. I s obzirom na to da smo mi negde sredinom maja poslali to na komentare Evropskoj komisiji, i ponovo ide vreme, mi nismo još uvek dobili komentare. Sada imamo uveravanja Evropske komisije, i apsolutno im ne zameram…

N1: Ceo proces izbora je bio u toku…

Brnabić: Jeste, i to je bilo. I drugo, mislim nije čak ni naročito, rekla bih, uobičajeno da im neko šalje Medijsku strategiju na komentare. Mi smo želeli zato što stvarno želimo da to bude inkluzivan proces. I da dobijemo sve te komentare od svih relevantnih strana da bismo imali jednu Strategiju koja će nam dati stvarno jako dobre osnove za dalje izmene seta medijskih zakona. Dakle, s obzirom na to da sad to već traje neko vreme, da je verovatno da ćemo mi dobiti komentare od strane Evropske komisije u avgustu, ja sam želela da bolje razumem sve zamerke koje su imali članovi Radne grupe – predstavnici medijskih i novinarskih udruženja – i poslala sam im pismo, da ne bi dalje gubili vreme, da mi oni to stave, da ja sednem ponovo sa mojim timom, da sednem sa članovima Radne grupe koji predstavljaju državu i da im kažem: „Ovo su suštinske zamerke, oko ovog nema pregovora“, da negde imamo mi još jedan dodatan korak pre nego što nam stignu komentari Evropske komisije.

N1: Ali zar niste kroz to već prošli samim radom u Radnoj grupi? Definisana su tri prioriteta oko kojih su se svi složili, i upravo ta tri se ne nađu u tom obliku u Nacrtu strategije. Šta to može drugo predstavnicima novinarskih udruženja da govori, osim da se nešto radi „ispod žita“? To su njihovi komentari.

Brnabić: Ja razumem. Što se mene tiče, jedan od osnovnih ciljeva Medijske strategije i rada na Medijskoj strategiji, treba da bude bolje poverenje, izgradnja poverenja među nama. I apsolutno ne želim da se u jednom trenutku razmišlja da ćemo mi ići na usvajanje Medijske strategije, a da to nije prošlo kroz Radnu grupu, da Radna grupa ne zna tačno koji dokument ide, i da o tom dokumentu pričamo. Ovde je došlo do brzanja zbog toga što sam ja kritikovala moj tim da mesec i po dana nakon javne rasprave ništa nismo uradili. U mom timu su ljudi koji razumeju dobro medije, koji svakako ne bi izbacili suštinske stvari iz tog finalnog Nacrta.

N1: A kako je onda moguće da se to dogodilo?

Brnabić: Ne znam, ali zbog toga mi je važno da sednem sa njima i da se, nažalost, lično pozabavim time. Ja ne mislim da predsednik Vlade treba lično da radi na svim stvarima koji se tiču Vlade. Apsolutno mislim da to nije dobar put. To nije institucionalan put, ali u ovom trenutku ovo je jedan od naših prioriteta, to je važno. Opet je došlo do potpuno suprotnih mišljenja. Ne znam kako. Svaki korak koji sam ja ispratila zajedno sa Radnom grupom je bio dobar i nisu imali komentare. Ovo je prvi da sam ostavila ljude da urade nešto bez mene i bilo je komentara. Nažalost, moraću sada i ovim da se bavim, ali najiskrenije, ja apsolutno nisam mislila da ja moram da ispratim svaki korak. OK, ako moram moram. Ovo je jedan od prioriteta, i to ćemo sada uraditi.

N1: Da li Vi to hoćete da kažete da je došlo do greške kada je takav Nacrt poslat u Brisel ili ne?

Brnabić: Apsolutno mislim da je došlo do greške… Mislim taj Nacrt su hteli da pošalju, ali je došlo do greške zato što su izbacivali neke supstancijalne stvari oko kojih su radili svih tih meseci u okviru Radne grupe. Ja želim da razumem zašto su izbačene, ko je izbacio i koje su tačno zamerke tih ljudi koji su izbacili i da sednemo zajedno ponovo sa medijskim i novinarskim udruženjima i da vidimo o čemu se radi.

N1: Šta Vam kažu vaši saradnici – ko je insistirao na tome i zbog čega su ti delovi izbačeni?

Brnabić: Nikola, ja nisam do sada ulazila u detalje. Apsolutno nisam ulazila u detalje. Dakle, ja se nažalost mnogim stvarima periferno bavim. Dakle, bavim se time što ja imam u svom kabinetu listu prioriteta za Vladu kojima se ja ne bavim svime, i onda kad pogledam, kad završim neke stvari kojima se ja bavim, i pogledam šta je na toj listi prioriteta, i shvatim da ništa o tome nisam čula mesec dana, kao što nisam čula, recimo za Medijsku strategiju, onda ja praktično zovem te ljude i kažem: „O čemu se radi?“. Dakle, ne znam. Zbog toga sam poslala pismo – da razumem. Isto sam mogla da sedim i da čekam, da vidimo Evropsku komisiju, pa da sednemo zajedno. Ne želim to da radim. Pokušavam da uštedim neko vreme. Takođe pokušavam da imam potpuno otvoren kanal komunikacije sa medijskim i novinarskim udruženjima. Da ne želimo da imamo najbolju moguću Medijsku strategiju koja je i do kraja sprovedena u tom potpuno inkluzivnom i transparentnom procesu, ne bih ovo radila, i svakako ne bih ovo radila lično. Ponovo, došlo je do nekih, ne znam kako da kažem, isklizavanja u tom procesu. Ne znam zbog čega i ne znam kako i žao mi je što je do toga došlo. Sešćemo i videćemo kako to da popravimo.

N1: Kako mislite da na osnovu svega ovoga uspostavite neku vrstu poverenja koje je i ovako bilo veoma poljuljano?

Brnabić: Nažalost, ja ne mislim da se poverenje ikada uspostavilo. Ja mislim da cilj rada na Medijskoj strategiji, jedan od ciljeva, treba da bude i to poverenje.

N1: Ali kako kada imamo ovakve greške koje su suštinske i zaista dubinski zadiru u dogovor?

Brnabić: Da, Nikola, ali kako ja nisam povlačila to poverenje kada smo mi, recimo, u decembru imali sastanak Radne grupe koji je prošao odlično, a onda su posle deset dana određena medijska i novinarska udruženja koja su upravo članovi te Radne grupe, dala saopštenje za medije da oni napuštaju Koordinaciono telo za saradnju sa medijima. Meni to nisu rekli na sastanku Radne grupe, nisu me informisali pre toga, ja sam ponovo bila upoznata iz medija o tome. Pa, je l’ sam ja tada izgubila poverenje? Ne, rekla sam samo da se tako ne radi. Dakle, mislim da i sa jedne i sa druge strane može da postoji mnogo razloga za nepoverenje. Ja mislim da treba da radimo dalje, i to je jedini način na koji ja mislim da treba dalje da stvaramo poverenje.

N1: S obzirom na to da je Strategija neobavezan dokument, kakve garancije postoje da će ono što bude dogovoreno u toj ispravljenoj Strategiji zaista na kraju biti inkorporirano u medijske zakone?

Brnabić: Pa, ono što smo se mi već dogovorili da praktično ista Radna grupa koja je radila na, odnosno koja još uvek radi na izradi Medijske strategije, da bude i Radna grupa koja će raditi na izradi medijskih zakona. Oni moraju da prate Strategiju. Ne bi imalo nikakvog smisla da su potpuno suprotni toj Strategiji na kojoj smo toliko radili. Na kraju krajeva, na koju dobijamo i mišljenje OEBS-a, i mišljenje Evropske komisije. Kako smo radili na Medijskoj strategiji, isto tako ćemo raditi i na setu medijskih zakona.