Brnabić: Za Paradu ponosa bez tenzija

Ona je poželela da živi u društvu u kome je taj događaj značajan onima koji ga organizuju i građanima i građankama koji u njemu žele da učestvuju, bez višemesečnih tenzija pre i posle njega.

Kao premijerka imam obavezu i dužnost da kažem da ova država i njene institucije odlučno stoje iza svojih građana i građanki jednako štiteći njihova prava – bez obzira – da li pripadaju većini ili su po rođenju, orijentaciji ili ličnom odlukom pripadnici neke od manjinskih grupa, istakla je Brnabić.

Svi znamo da se stepen demokratičnosti jednog društva meri odnosom većine prema manjini. Kao pripadnica te manjine, imam pravo da kažem i da ja, i da mi, moramo imati strpljenja, podvukla je Brnabić.

Da ne budem pogrešno shvaćena, ne mislim na trpeljivost i na trpljenje brutalnosti, mislim na ljudsko strpljenje, precizirala je Brnabić.

Ona je navela da je mnogi kritikuju i da lično nema problem sa tim, jer obavlja javnu funkciju, ali da joj smeta neutemeljena kritika koja se zasniva na površnim ocenama.

Ne znam da li je besmislenije kada se čuje da zbog drugačije seksualne orijentacije nisam dostojna da vodim Vladu ili da sam postavljena da vodim Vladu upravo i samo zbog toga, dodala je Brnabić.

Ona je rekla i da je ponosna što Srbija ima usvojene antidiskriminacione zakone i što izveštaji relevantnih međunarodnih tela i organizacija potvrđuju da se oblast ljudskih i manjinskih prava u Srbiji unapređuje.

Brnabić je ocenila da se smanjuje stepen diskriminacije manjinskih grupa i pripadnika nacionalnih manjina.

Ovo društvo imalo je snagu da napravi iskorak i od sredine koja se nije libila da pokaže fizičko nasilje nad neistomišljenicima napravi atmosferu koja nije preteća i ne ugrožava sve nas, koji ćemo u nedelju mirno prošetati ulicama Beograda, smatra Brnabić. Ona je podvukla da je sve to postignuto za manje od 15 godina.

Uprkos ratovima koji su ostavili dubok trag, u Srbiji danas živi čak 26 etničkih ili nacionalnih manjina, što je više nego bilo gde drugo u Evropi, 55.000 dece obrazuje se na 15 jezika, u čak osam lokalnih samouprava u upotrebi je šest zvaničnih jezika, napomenula je Brnabić.

Ona je dodala da nacionalne ili etničke manjine predstavlja čak 21 Savet nacionalnih manjina i da svi oni dobijaju podršku iz budžeta, što govori da Vlada Srbije radi na njihovoj integraciji u širu zajednicu.

Brnabić smatra i da je Srbija uspešno savladala sve izazove u protekle tri godine tokom migrantske krize.

Kroz našu zemlju prošlo je više od milion ljudi iz ugroženih zemalja, a naši građani pokazali su veliko gostoprimstvo pružanjem pomoći ljudima u nevolji, predočila je Brnabić.

Brnabić je ocenila da sve što je postignuto ne treba da umanji značaj pokretanja dijaloga o toleranciji i poštovanju sagovornika sa kojima se ne slažemo u javnom govoru i delovanju.

Različitost i tolerancija ne smeju se svesti isključivo na prepoznavanje i uvažavanje pripadnika LGBT populacije, već i na druge manjinske grupe, istakla je Brnabić.

Kao posebno ugrožene grupe, Brnabić je navela Rome, osobe sa invaliditetom, ali i žene i decu koji su žrtve nasilja.

Moram da pomenem osobe sa invaliditetom koje često čak nemaju ni mogućnost prilaza državnim institucijama gde treba da obave neki posao. Setimo se žena i dece žrtava nasilja, osoba koje pate od teških i retkih bolesti…, nabrojala je Brnabić.

Nikada ne smemo da zaboravimo glumca Dragana Maksimovića. Smrtno je stradao tu, u našem komšiluku, u centru grada, ne na nekoj periferiji, samo zbog procene ubica da ne zadovoljava njihove sopstvene kriterijume pripadanja određenoj etničkoj grupi, ukazala je Brnabić.

Ubeđena sam da mržnja ne može da se iskoreni samo kažnjavanjem, dobrim zakonima i njihovom striktnom primenom. Odgovor na ispoljavanje mržnje mora da je još nešto, dodala je Brnabić.

Prema Brnabić, važan je i razgovor i uvažavanje drugačijeg mišljenja, razumevanje kritike, strpljenje, otvorenost, suočavanje sa sobom, političari koji daju primer, profesori u školama koji uče decu toleranciji, mediji koji treba da imaju i edukativnu ulogu.

Sve ovo, ali svakako i ne samo to, vidim kao put da popravimo odnos jednih prema drugima, u raznim oblastima, zaključila je Brnabić. 

KONFERENCIJA BEZ LGBT ORGANIZACIJA

Gej lezbejski info centar saopštio je da se danas, u Palati Srbije, u organizaciji švedske fondacije Civil Rights Defenders, održava Međunarodna konferencija o zločinu iz mržnje i govoru mržnje na koju nisu pozvane LGBT organizacije Egal, Gej lezbejski info centar, Asocijacija Duga.

U saopštenju se navodi da one nisu deo Organizacionog odbora Parade ponosa te da je posebno zabrinjavajuće što na konferenciju nisu pozvani predstavnici udruženja Egal koji trenutno vodi dva slučaja zločina iz mržnje nad trans osobama.

Ti zločini su se desili u Beogradu tokom ove godine. Nije pozvan ni Gej lezbejski info centra koji već tri godine radi monitoring govora mržnje u domaćim medijima.

Smatramo da Civil Rights Defenders kao privatna fondacija iz Švedske ima pravo da na svoju konferenciju pozove samo podobne organizacije, ali smo razočarani da Kancelarija za ljudska i manjinska prava ustupa prostor za događaj koji je antidemokratski i koji promoviše politiku isključivanja.

Takođe smo razočarani da naši partneri iz ambasada Holandije, Švedske i Nemačke finansiraju konferenciju koja isključuje veći deo LGBT organizacija, ističe se u saopštenju.

Gej lezbejski info centar navodi da ovakvim postupkom fondacije Civil Rights Defenders nisu iznenađeni jer su nepodobne LGBT organizacije isključene iz čitave Nedelje ponosa, ali gde je većina događaja otvorena za javnost te se istim može prisustvovati, za razliku od ove konferencije gde
se može prisustvovati samo uz poziv. Oni naglašavaju da se time ne doprinosi poboljšanju položaja
LGBT osoba u Srbiji, već naprotiv, kao i da se produbljuje jaz i nepoverenje koje vlada među LGBT organizacijama u Srbiji.