Broj izbeglica mogao bi da bude gotovo 200.000

Prelazna vlada Kirgizije uhapsila je rano ujutru „dobro poznate osobe“ u gradu Džalalabadu zbog sumnje da su podstrekivali najgore etničko nasilje u proteklih 20 godina, u kojem je živote izgubilo 117 osoba, 1.500 je povređeno dok je više sela i gradova zapaljeno. Iako identitet uhapšenih nije otkriven navodi se da su oni pristalice bivšeg predsednika Kurmanbeka Bakijeva, koji je u aprilu svrgnut s vlasti u velikim neredima. Bakijev, koji se od tada nalazi u egzilu u Belorusiji oglasio se saopštenjem da nema nikakve veze sa neredima.

Pripadnici manjinske uzbečke zajednice su kažu da su bili izloženi nasilju od strane njihovih kirgiskih komšija. Neki od Uzbeka optužuju kirgiske snage bezbednosti da su se držale po strani ili da su se čak pridružile naoružanim grupama kirgiskih civila. Desetine hiljada Uzbeka izbeglo je od tada u susedni Uzbekistan. Kako se procenjuje 80.000 izbeglica prešlo je granicu samo u nedelju, dok je oko 100.000 čeka na granici sa Uzbekistanom da uđu u tu zemlju, izjavio je predsednik Nacionalnog centra Uzbeka Džalahudin Džalilatinov.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je da je zaprepašćen stepenom nasilja u Kirgiziji i najavio slanje specijalnog posrednika u kirgisku prestonicu Biškek. Da je situacija alarmantna potvrđuje i Crveni krst koji je saopštio da je humanitarna situacija postala „kritična“. Predstavnik Crvenog krsta u Uzbekistanu Fransoa Blansi kaže da je većina od nekoliko desetina hiljada Uzbeka koji su iz Kirgizije prešli u tu zemlju, žive u izbegličkim logorima ali da vlasti sada traže pomoć šire međunarodne zajednice kako bi mogle da se nose sa sve većim prilivom izbeglica iz susedne Kirgizije.

Hleb je juče dostavljen jednom delu stanovnika Oša, budući da su mnoge pekare u gradu zapaljene. Prelazna vlada je poslala dva aviona natovarena sa 50 kilograma hrane, odeće i medicinskih potrepština na jugu zemlje. Na stanovnike severnog dela Kirgizije apelovano je da doniraju humanitarnu pomoć te da daju krv.

EU je poslala specijalnog predstavnika za Centralnu Aziju Pjera Morela. Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi, kojom trenutno predsedava kirgiski sused Kazahstan, takođe je uputila svog predstavnika.

Etničko nasilje između pripadnika dve etničke zajednice Kirgiza i Uzbeka uznemirilo je Rusiju, SAD i susednu Kinu. Vašington koristi svoju bazu Manas u Kirgiziji, 300 kilometara od Oša, za snabdevanje snaga u Avganistanu. Rusija, koja takođe ima bazu, za juče popodne je organizovala vanredni sastanak u Moskvi država članica Organizacije o kolektivnoj bezbednosti bivših sovjetskih republika. Moskva je uputila najmanje 150 paravojnih snaga u Kirgiziju kakao bi zaštitila svoja vojna postrojenja u toj zemlji. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev uputio je pojačanja ruskom kontingentu u Kirgiziji, ali je odbio da se vojno umeša u međunacionalne sukobe u toj zemlji. Poslanik vladajuće Jedinstvene Rusije u Dumi Sergej Markov kaže da Moskva želi da se situacija u Kirgiziji što pre stabilizuje, ali da neće vojno intervenisati

Peter Zalmajev iz Evroazijske demokratske inicijative u Njujorku kaže da i vlada Roze Otunbajeve snosi deo odgovornosti za sukobe na jugu zemlje. „Centralna vlada je potpuno izgubila kontrolu nad situacijom, za šta je u velikoj meri sama kriva. Otvorila je Pandorinu kutiju odlukom da, posle svrgavanja Bakijeva, raspusti bezbednosni aparat i praktično celu diplomatsku službu, tako da je sasvim nespremno dočekala ovu krizu – niti je u stanju da obuzda nasilje, niti da svetu objasni šta se dešava.“

Kirgizi čine skoro 70 odsto stanovništva zemlje; Uzbeci oko 15 odsto. U Ošu, drugom po veličini gradu u Kirgiziji, živi najveća uzbečka zajednica. Napetost između dve zajednice traje od ranije i povod su joj mahom nesporazumi oko zemlje i stambenog prostora. Poslednji okršaji između dve etničke zajednice zabeleženi su 1990, kada je tadašnji lider SSSR Mihail Gorbačova poslao sovjetske trupe u Oš nakon što je u neredima zbog vlasništva nad zemljom ubijeno više stotina ljudi.