Broj mladih koji traže posao u EU porastao za 150 odsto

Od tog broja 77.497, odnosno 50,3 odsto su žene, što je opet 10,2 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, kažu za Danas u NSZ.
Ako se izuzmu zanimanja kojih je na birou malo ili ih gotovo uopšte nema, a to su najčešće zanimanja usko vezana za IT sektor, u prvih sedam meseci ove godine najviše su se zapošljavali oni sa ekonomskom strukom.

U Srbiji se na posao čeka u proseku više od četiri godine, a godinama je broj nezaposlenih veći od 700.000 ljudi. Niko, međutim, nema precizne podatke o tome koliko ljudi godišnje ostane bez posla, zbog privatizacija ranijih godina stotine hiljade ljudi je izgubilo radna mesta, a trenutno još postoje kompanije koje su u nerešenom statusu, odnosno one kojima država nije otvorila stečaj, te se iako ne rade, radnici u tim preduzećima i dalje vode kao zaposleni.

Svako privredno društvo u Srbiji zaduženo je na nivou od 196 odsto visine svog osnivačkog kapitala, što znači da jedva posluje, dok su prosečni rokovi naplate potraživanja u prvoj polovini 2016. bili 132 dana, što Srbiju stavlja na dno lestvice evropskih zemalja. Osim toga, tek svaka 18. firma u Srbiji bavi se nekim oblikom proizvodnje, dok je taj prosek u Evropi mnogo bolji – tamo se svaka četvrta bavi proizvodnjom.

Podaci o broju zaposlenih svakog leta, tvrdi Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku, dožive bum, jer se tada sezonski zapošljava od 100.000 do 180.000 radnika zbog poslova na poljima, u letnjim baštama kafića, na prodaji sladoleda.

– To nisu realne cifre i nije realno povećanje. Istraživanja pokazuju da je rad na crno povećan, jer rastu opterećenja privrede, porezi su veći, i oni koji rade legalno jednostavno pronalaze načine kako da se izbore sa prevelikim opterećenjima – napominje Rajić.

Da bismo zaposlili 10.000 ljudi, ističe on, država treba da izdvoji živih 250 miliona evra, a veliko je pitanje da li toga ima. Statistika o tržištu rada, koja nam se nudi, smatra Rajić očigledno ne odgovara realnosti.

– U poslednje tri godine broj mladih između 25 i 45 godina koji traže radnu vizu za posao u Nemačkoj ili Austriji porastao je za 150 odsto. I strani investitori pre nego što dođu ovde da ulože u posao, naručuju privatna istraživanja o tržištu rada jer nemaju poverenja u državna – ističe Rajić, čija Mreža sarađuje upravo sa investitorima iz ovih evropskih zemalja. On napominje kako poslodavci u Srbiji u poslednje vreme sve više dovode mlade stručnjake iz okolnih zemlja Rumunije, Bugarske ili Hrvatske jer ovde jednostavno nema više takvih kadrova.

Traže se ekonomisti, ali i maturanti gimnazija

Tako su na listi najtraženijih radnika od početka godine osim ekonomskog tehničara, i diplomirani ekonomisti i ekonomisti za finansije i bankarstvo, ali i mašinski tehničari, automehaničari, bravari, prodavci, poljoprivredni tehničari, kuvari, krojači, kao i diplomirani pravnici i maturanti gimnazija kojih je na birou oduvek bilo mnogo, više od 14.000. Jedino je ekonomista sa srednjom školom više nego maturanata gimnazije – njih je donedavno bilo više od 22.000 na birou, a među najbrojnijim nezaposlenima su i mašinski tehničari kojih je na službi za zapošljavanje više od 10.000.