Broj reinfekcija tokom poslednjeg talasa najveći od početka pandemije

Primera radi u Engleskoj, gde je dosad procenjeno da je bilo malo više od pola miliona reinfekcija, poslednjih nedelja procenat osoba koje su zaražene iako su prethodno preležale kovid 19 kreće se oko deset odsto na nedeljnom nivou. I zaštita koju pružaju vakcine znatno je manja u vreme omikrona u poređenju sa delta talasom, pogotovu ako osoba nije primila treću dozu.

Među onima koji su oboleli od kovida 19 nakon primljene vakcine ili ranije preležane bolesti postavlja se pitanje da li su oni od sada sto odsto zaštićeni i da li su im potrebne bilo kakve mere zaštite. Da li je za njih pandemija gotova i mogu li da žive kao da korona ne postoji?

Imunološkinja Emina Milošević, docentkinja na Medicinskom fakultetu u Beogradu, na ovo pitanje odgovara odrično.

– Naš imunski odgovor ima određene kapacitete da nas brani, ali ako se zarazite velikom količinom virusa, ma koliko da je kvalitetan imunski odgovor, on može da bude prevaziđen. Imunski odgovor nije fenomen „sve ili ništa“, već se radi o dinamičnom sistemu. Imunski odgovor može da nas odbrani da nemamo ni simptome bolesti, ali može i da se desi da mu virus predstavi veći problem, pa da razvijemo čak i težu kliničku sliku. Šta će da se desi zavisi između ostalog i od toga koliko virusa unesemo. Sa korišćenjem maski količinu unetog virusa u svakom slučaju smanjujemo pomažući svom imunitetu da izađe na kraj sa onim malim količinama kojim se zarazimo, navodi Milošević.

Njen kolega imunolog Ivan Jovanović, profesor na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, podseća da prethodna infekcija ni vakcinacija nisu garancija da osoba ne može ponovo oboleti od kovida 19, jer se virus menja.

– Prethodna infekcija ne mora po automatizmu da nas štiti od izmenjenog virusa. Osoba koja je pre godinu dana imala kovid može ponovo da oboli zato što prethodno stečeni imunitet ne prepoznaje novi izmenjeni soj i stoga i ne može da nas zaštiti. Nešto slično možemo reći i za vakcine koje su pravljene na osnovu sojeva koji su različiti u odnosu na sadašnji omikron, navodi Jovanović.

Ako nas ni prethodna infekcija, a ni vakcinacija ne štite stoprocentno, i ako uprkos tome možemo ponovo da obolimo, da li nam onda treba dodatna zaštita? Preciznije, da li osobe koje su primile dve doze vakcine, a potom se razbolele tokom ovog talasa, treba da prime i treću dozu?

Emina Milošević kaže da sada već postoji dovoljno podataka koji govore u prilog tome da preležana bolest ne pruže dovoljan nivo zaštite i da je treću dozu potrebno primiti i nakon preležane bolesti.

– Naša preporuka je da to ne bude za manje od mesec dana od ozdravljenja. Nemamo pouzdane podatke koliko dugo je neko zaštićen nakon preležane bolesti od novog obolevanja, ali se uzima okvirno, bar je tako bilo za prethodne varijante, da je to tri meseca, kaže Milošević.

Upitani o daljem toku pandemije u svetlu dolaska omikrona, koji je mnogo lakše zaobišao prethodno stečeni imunitet, oboje Danasovih sagovornika naglašavaju da koronavirus ima sposobnost da se menja i mutira, da to postiže širenjem koje i dalje nije zaustavljeno.

– Jedna od prvih stvari koju studenti nauče o korona virusima jeste da je njihova osobina da mutiraju. Umnožavajući se, oni se menjaju i to je njihovo najvažnije svojstvo. Kada bi tri četvrtine ljudi na jednom prostoru bilo imunizovano bilo prirodnim bilo veštačkim putem, gotovo bi bilo nemoguće da se virus širi i da mutira, i to bi bio početak kraja pandemije. Mi vidimo međutim da to sada nije slučaj jer se virus i dalje širi, kaže Jovanović.

Emina Milošević pak ističe da postoje dva ishoda koja su jednako verovatna.

– Svi smo skloni optimizmu, što je dobro, međutim tako propustimo da napravimo rezervni plan za slučaj nepovoljnijeg ishoda. Moguće je da ćemo sa prokužavanjem omikronom suzbiti epidemiju. Ipak, toliko prokužavanje vodi u veći broj mutacije. Što je više osoba zaraženo, šanse da virus mutira tako što će se razviti varijanta koja će biti uspešnija, koja će lakše moći da inficira ljude, su veće. Ne možemo da tvrdimo da je dolazak omikrona znak da se pandemija bliži kraju. Ne možemo da kažemo da je gotovo dok nije gotovo, a pogotovu ne možemo da kažemo da je gotovo sa ovolikim brojem obolelih i ovako niskim stepenom vakcinacije, zaključuje Miloševićeva.

Kako iskoreniti bolest?

„Osnovni način da se bilo koja infekcija iskoreni, jeste da se spreči njeno širenje. Do sada je jedino virus variole uspešno eradikovan masovnom i dobro organizovanom imunizacijom. Uspešnost ove imunizacije ne ogleda se toliko u činjenici da nakon nje više se niko nije razboleo niti u tome što je zdravstveni sistem mogao da funkcioniše koliko u činjenici da više niko nije morao da primi vakcinu. Još jedno desetak bolesti su takođe na pragu eradikacije, ali nijedan od tih virusa ili bakterija nema sposobnost mutacije kakvu ima korona virus, navodi prof. dr Ivan Jovanović.

Različite procene

Različite analize ocenjuju rizik od reinfekcije tokom omikron talasa različitim vrednostima. Tako Kancelarija za statistiku Ujedinjenog kraljevstva procenjuje da je rizik od ponovnog zaražavanja tokom omikron talasa 16 puta veći nego u vreme kada je dominirao delta soj. Imperijal koledž na drugoj strani navodi da je rizik za reinficiranje sada 5, 4 puta veći. Kancelarija navodi i da oni koji su „primili vakcinu pre 15 do 90 dana, zatim oni koji su dobili drugu Fajzer dozu pre 15 do 180 dana, kao i osobe koje su primile tri doze su svi imali manje šanse da se zaraze nego nevakcinisani“.