Broj stanovnika nezapamćeno raste svuda u svetu, osim u Evropi

U Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, je broj stanovnika opao sa 7, 8 miliona u 1991. godini na tek nešto više od sedam miliona u 2018. godini.

Statistike, takođe, pokazuju i to da je udeo osoba od 65 i više godina starosti (19,6 odsto) veći od broja stanovnika mlađih od 14. godina (14,4 odsto). Srbija, međutim, nije izuzetak.

U većini ostalih država u regionu beleži se stalni pad i starenje stanovništva, ne samo usled smanjenog prirodnog priraštaja, već i zbog sve većih migracija pretežno mlađih ljudi u potrazi za boljim uslovima rada i života.

Autori SWOP izveštaja ukazuju i na mere koje bi mogle ublažiti ove negativne trendove.

„Ulaganjem u politike koje proširuju lični izbor i nikoga ne ostavljaju po strani jačamo ono što naučnici nazivaju ‘ljudski kapital’, a što predstavlja kombinaciju veština, znanja i iskustva stanovništva jedne zemlje”, piše Alana Armitage, direktorka Regionalne kancelarije UNFPA za Istočnu Evropu i Centralnu Azija. “To je ključno za savremeni ekonomski razvoj kao i za sposobnost svake države da se nosi sa posledicama demografskih promena poput niske stope nataliteta i starenje stanovništva.”

Osvrčući se na proteklih pedeset godina razvoja stanovništva u svetu, autori SWOP izveštaja ukazuju i na značajnu emancipaciju velikog broja žena koje su dostigle visok nivo svesti i ostvarile svoja reproduktivna prava.

Dostupnost i kvalitet kontraceptivnih sredstava počev od šezdesetih godina prošlog veka omogućili su milijardama žena da planiraju svoju trudnoću i budućnost. Uprkos ovom pozitivnom trendu ostaju brojni izazovi, koji su vidljiviji u manje razvijenim zemljama. Među njima je i Srbija, u kojoj još uvek preovlađuju tzv. tradicionalni vidovi kontracepcije, o čemu govori i nedavno usvojen Nacionalni program za seksualno i reproduktivno zdravlje.

Naime, modernu i efikasnu kontracepciju u Srbiji koristi manje od jedne petine (18,4 odsto) žena u braku ili u stabilnom partnerskom odnosu, dok dvostruko više žena koristi tradicionalnu kontracepciju (40 odsto), o čemu svedoče rezultati najnovijeg reprezentativnog istraživanja (MICS 5). Takva praksa dovodi do toga da mnoge udate žene i devojke neplaniranu trudnoću rešavaju indukovanim abortusom. Nepovoljni indikatori stanja seksualnog i reproduktivnog zdravlja su najprisutniji među ugroženim grupama stanovništva.

To su prvenstveno Romi, ali i druge kategorije stanovništva, poput onih koji žive u siromaštvu, seosko stanovništvo, žene sa invaliditetom, i osobe koje žive sa virusom humane imunodeficijencije (HIV) (izvor: Nacionalni program za očuvanje i poboljšanje seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije, Službeni glasnik RS “br. 120/2017).

U izveštaju SWOP se ukazuje i na to da su, uprkos velikom napretku, osnovna reproduktivna prava još uvek nedostupna velikom broju žena širom sveta.

Zarobljeno je više miliona žena u brakovima i vezama u kojima su podčinjene i izložene svakovrsnom nasilju od strane partnera, a često i njegove porodice.

Tim ženama nije dozvoljeno da odlučuju o svom telu, zdravlju ili plodnosti. Najnovije istraživanje, koje je podržao UNFPA, ukazuje na zabrinjavajući podatak da je svaka treća žena u regionu Istočne Evrope i Centralne Azije iskusila neki oblik fizičkog ili seksualnog nasilja, veoma često od strane muža, odnosno partnera.

To potvrđuje i godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Srbije u kome se navodi da je u Srbiji tokom 2018. godine 30 žena umrlo od posledica nasilja u porodici, dok je protiv počinilaca porodičnog nasilja primenjeno 23 000 hitnih mera.

Autori SWOP-a poručuju da ne treba posustati pred ozbiljnim izazovima i da je važno istrajati u borbi da se svim građanima na planeti, prvenstveno ženama, garantuje pravo na lični izbor i reprodukciju. Došlo je vreme da države ispune obaveze koje su prihvatile na Međunarodnoj konferenciji o stanovništvu i razvoju 1994. godine (ICPD – International Conference on Population and Development) i da urede nacionalni pravni poredak tako što će razviti mehanizme i institucije koje će obezbediti seksualna i reproduktivna prava i zaštitu od rodne diskriminacije i nasilja.

Kako se navodi, reč je o tome da se u okviru sistema zdravstvene zaštite organizuju i učine svima dosupnim, adolescentima pre svih, visokokvalitetne usluge seksualne i reproduktivne zaštite, uključujući prosvećivanje i obrazovanje stanovništva.

„Bila je to 1969. godina. Svetska populacija je dostigla 3,6 milijardi, što je bio skok od oko milijardu ljudi u odnosu na samo 17 godina ranije. Stopa plodnosti u svetu tada je bila dvostruko veća nego danas. U tom kontekstu osnovan je Populacioni fond Ujedinjenih nacija kao savetodavno telo zemljama u razvoju o socijalnim i ekonomskim implikacijama rasta stanovništva”, objašnjava dr. Natalia Kanem, zamenik generalnog sekretara UN-a i izvršna direktorka UNFPA, u predgovoru SWOP.

„Ipak, pred nama je još dug put pre nego što obezbedimo da sve žene i devojke imaju moć i sredstva da upravljaju vlastitim telima i donose osvešćene odluke o svom seksualnom i reproduktivnom zdravlju“.

Kako bi ispunili zajedničke ciljeve Međunarodne konferencije o stanovništvu i razvoju, postavljene pre 25 godina, zajedno sa ciljevima Agende 2030, UNFPA kancelarija u Srbiji nastavlja da radi u bliskom partnerstvu sa vladinim institucijama, organizacijama civilnog društva i pojedincima, navodi se u saopštenju.

Udruživanjem naših napora možemo bolje razumeti populacijske trendove i poboljšati primenu relevantnih pravnih i strateških dokumenata koji jamče univerzalni pristup seksualnom i reproduktivnom zdravlju i jednakim pravima za sve ljude, bez obzira na njihove razlike.