Brojne nedoumice o državnoj maturi: Šta su sve fakulteti pitali Ministarstvo prosvete?

Projekat državne mature, čiji je cilj bio da pripremi i testira obrazovni sistem za ovu veliku promenu, završen je u januaru, a beogradski fakulteti tvrde da od nadležnih iz tog projekta nisu dobili odgovore na mnoga ključna pitanja. To je, kažu, razlog zbog kojeg do danas nisu objavili uslove pod kojima će upisivati brucoše već iduće godine.

Senat Univerziteta u Beogradu uputio je Ministarstvu prosvete dokument sa objedinjenim pitanjima koja su pristigla sa svih fakulteta u sastavu UB, u kojima iznose niz nedoumica o sadržaji i organizaciji budućeg maturskog ispita.

Oni se pitaju na koji način centralizacija upisa na visokoškolske ustanove i izmeštanje procesa upisa sa fakulteta na neko drugo telo poštuje autonomiju univerziteta zagarantovanu Ustavom Srbije i Zakonom o visokom obrazovanju.

U dokumentu u koji je Danas imao uvid, fakulteti pitaju nadležne koji su opšteobrazovni predmeti prošli pilot testiranje, kada će biti dostupni rezultati drugog pilotiranja, da li će biti urađena analiza po pojedničnim pitanjima drugog pilota, a ti rezultati dostupni, te da li će dobiti na uvid rezultate treće probe mature, koja je planirana za maj ove godine.

Dekane zanima i da li će testovi maturskog ispita biti dovoljno diskriminatorni da obezbede da veliki broj kandidata nema isti broj poena.

Fakulteti imaju i nedoumicu na koji način će profesori univerziteta biti uključeni u nadzor regularnosti sprovođenja državne mature (dežurstva na ispitima, poverljivost podataka, softer za pregled testova, supervizori koji nadgledaju ceo proces) i da li će fakultetski profesori biti uključeni u sastavljanje pitanja na testovima državne mature.

Zanima ih i na koji način država može da garantuje da neće biti neregularnosti u sprovođenju procesa polaganja državne mature.

„Kako će biti garantovana regularnost državne mature ukoliko se testovi rade u matičnim školama? Pošto državna matura treba da ima i verifikacioni karakter, kroz nju se verifikuje rad nastavnika koji će dežurati na ispitu tako da polaganje državne mature u matičnoj školi nastavnike dovodi u sukob interesa“, navodi se u dokumentu.

Fakultete takođe interesuje koji su kontrolni mehanizmi da se izbegnu potencijalne mahinacije centralizacijom upisnog procesa.

Nije im jasno kako će državna matura doprineti poboljšanju kvaliteta studijskih programa i koju ulogu će imati visoko obrazovanje u procesu upisa, osim što će fakulteti predlagati koji treći test će kandidati polagati.

Takođe je nejasno da li fakulteti mogu da se opredele da prihvate sve oblasti (fiziku, biologiju, hemiju, geografiju, istoriju, strani jezik ili srpski kao nematernji jezik) kao treći predmet za polaganje državne mature.

„Ako je odgovor potvrdan, na koji način izbeći obesmišljavanje celokupnog procesa državne mature, ukoliko, na primer, sve visokoškolske ustanove prihvate sve predmete za treći test“, pitaju fakulteti.

Jedno od pitanja je i kada će biti gotovi svi standardi za predmete koji će se polagati kao treći test.

„S obzirom na to da je iz oblasti društveno-humanističkih nauka za sada na zvaničnom sajtu u ponudi za treći test samo istorija, kako da se fakulteti koji pripadaju ovoj naučnoj oblasti opredeljuju za treći test kada zapravo ne postoji mogućnost izbora i nije omogućen diverzitet (na primer, nedostaju filozofija, sociologija, psihologija…)“, ističe se u dokumentu.

Odlukom Senata Univerziteta u Beogradu iz aprila 2022. predložen je model da se uz rezultate državne mature uvede i polaganje prijemnih ispita na fakultetima u prelaznom periodu od tri do četiri godine.

Beogradski univerzitet na ovaj predlog nije dobio odgovor pa fakultete zanima da li je to izvodljivo i da li je moguće da neki fakulteti uvaže samo rezultate državne mature, a neki pored toga organizuju i prijemne ispite.

Među pitanjima upućenim prosvetnom vrhu je i zašto su kandidati iz srednjih stručnih škola u nepovoljnijem položaju od gimnazijalaca ukoliko žele da promene obrazovni profil.

„Šta se dešava ako je za određeni studijski program potrebno polaganje trećeg testa koji kandidat nije imao kao predmet u svojoj srednjoj stručnoj školi? Kako će nadoknaditi to znanje? Kako će polagati taj test u svojoj školi kada taj predmet ne postoji? Da li će morati da ide u drugu školu na položi taj test ili možda i u drugi grad“, pitaju fakulteti.

Visokoškolske ustanove imaju i veliki broj nedoumica o tehničko-organizacionim aspektima mature, od toga kakva je bezbednost softvera za formiranje rang-liste, gde se vrši prijava kandidata, da li će se prijava vršiti na visokoškolskim ustanovama ili principom želja, kao što je to slučaj pri upisu u srednje škole, kako će se popunjavati liste želja…

„Pod pretpostavkom da će se svi akreditovani studijski programi naći na jedinstvenoj rang listi (a to znači studijski programi i državnih i privatnih fakulteta), da li to podrazumeva da će kandidati moći da budu upisani na studijske programe na privatnim fakultetima o trošku budžeta Republike Srbije“, piše u dokumentu.

Visokom obrazovanju nije jasno da li će postojati jedna konačna rang-lista za sve kandidate koji su polagali državnu maturu, da li će se rangiranje kandidata vršiti centralizovano ili će to raditi fakulteti, da li će se praviti rang-liste posebno za upis na budžet, a posebno za samofinansirajuće brucoše, te kako će se rešiti situacija ukoliko kandidat želi da se upiše na drugu želju (jer je tu osvojio mesto o trošku budžeta), a ne na prvu želju (jer se tu nalazi na listi samofinansirajućih studenata).

Još jedan važan podatak je da li je definisan minimalan broj poena koje kandidat mora ostvariti kako bi se upisali na samofinansiranje ili budžet.

Brojne dileme predstavnici visokog obrazovanja imaju i o mogućoj preraspodeli kandidata unutar istog i prelaskom na drugi fakultet.

„Ukoliko srednjoškolci ne upišu željeni fakultet – prvu želju, kako će se prebaciti na drugi fakultet sa liste želja ako ta dva fakulteta ne priznaju iste predmeta koje je polagao na državnoj maturi? Kako se vrši rangiranje s obzirom na to da fakulteti imaju različit način vrednovanja rezultata mature? Da li postoji mogućnost da se zakonski uredi da je moguća preraspodela studenata sa jednog studijskog programa na drugi u okviru istog fakulteta, ako na jednom studijskom programu ima mesta za upis i rangiranje, a na drugom nema? Ovo je pitanje povezano sa prethodnim i važnosti da se lista želja formira po fakultetima, a ne studijskim programima tako da fakulteti ostanu vidljivi“, poručuju fakulteti.

Nije im jasno šta će biti sa kandidatima koji se, posle upisa na određeni fakultet, predomisle i žele da pređu na drugi fakultet.

Dileme imaju i kako će se rangirati srednjoškolci koji su srednju školu završili u inostranstvu gde se ne polaže državna matura, ili srednjoškolci koji žele da upišu fakultet, a završili su srednju školu pre uvođenja državne mature.

Takođe je nejasno kako će se rangirati kandidati koji su srednju školu završili u zemljama u kojima se polaže državna matura, ali se polaže veći broj predmeta ili se ne polaže srpski jezik.

Posebno je važno kako će se rangirati kandidati iz regiona, pre svega Republike Srpske i Crne Gore, budući da na našim fakultetima ima dosta studenata sa tog područja.

Šta sa nastavničkim smerovima?

„Budući da je Ministarstvo prosvete prepoznalo poseban značaj koji nastavnički smerovi imaju za razvoj srednjeg i osnovnog obrazovanja u Srbiji, a da je zainteresovanost za te smerove u drastičnom opadanju, na koji način će projekat državne mature omogućiti stimulaciju upisa na nastavničke smerove na fakultetima? Ovo je naročito važno ako imamo na umu da se „prelivanjem“ unutar fakulteta omogućavalo da kandidati ipak upišu nastavničke smerove, a sada to neće biti slučaj“, konstatovano je u dopisu prosvetnoj vlasti.

Upis preko afirmativnih mera

Još jedna dilema se tiče upisa studenata preko afirmativnih mera. Fakulteti podsećaju da su do sada oni bili u obavezi da obezbede prilagođene uslove za polaganje testova, pa im nije jasno na koji način će svaka srednja škola obezbeđivati takve uslove za svoje đake.