Gordana Ilić Marković: Roda Roda Srpski dnevnik ratnog izveštača iz Prvog svetskog rata,
Prometej i RTS, Novi Sad, Beograd, 2017.
O Velikom ratu (1914-2018) objavljeno je mnogo knjiga na srpskom jeziku. Cela biblioteka. U ediciji Srbija 19141918 izdata je publikacija Gordane Ilić Marković „Srpski dnevnik izveštača iz Prvog svetskog rata“. Izveštač je Aleksandar Roda Roda, rođen kao Šandor Fridrih Rozenfeld, pisac, novinar, po obrazovanju oficir. Odrastao je u Slavoniji i pripadao nemačkoj kulturi i nemačkom jeziku.
Po izbijanju rata postao je član literarne grupe Ratnog presbiroa Austrougarske monarhije čiji su članovi bili i pisci Robert Muzil, Franc Verfel, Hugo fon Hofmanstal, Egon Ervin Kiš, slikari, fotografi. I Štefan Cvajg je pisao propagandne tekstove za štampu austrougarske monarhije a posle rata od njih se distancirao. Pesnik Georg Trakl (1887-1914) rođen u Salcburgu u početnoj ratnoj euforiji bio je dobrovoljac kao farmaceut, a doživeo je nervni slom i ubio se u bolnici u Krakovu. Pisac Karl Kraus je u svom časopisu „Baklja“ tokom celog rata kritikovao postupke austrougarske vlade i mnoge svoje kolege, pisce i umetnike. Ni Artur Šnicler nije pristupio Ratnom presbirou. Krvave karte su se izmešale.
Roda Roda je i ranije pisao o Južnim Slovenima. Prevodio je njihove pisce. I pripovetku „Jablan“ Petra Kočića 1903. U Srbiji je boravio 1900, 1901. i 1909. Tokom ratnog putovanja po njoj nosio je oficirsku uniformu. Gordana Ilić Marković ga je velemajstorski opisala mada to nije miroljubiva šahovska igra. Dobro ga je pročitala i dala u svom delu o Velikom ratu o kojem je studiozno pisala i osvetlila ga iz svih uglova. Knjigu sam držao kao malu književnu dragocenost i nisam se dvoumio kada sam rešio da o njoj donesem ovu belešku. Umesto usmene čestitke.
Anatomija Srpskog dnevnika. Autorka ga je secirala, našla i RR senku koja je progutala, proždrala tog darovitog pisca, veštog i svirepog satiričara. Uočila je gde Roda Roda hramlje, gde je njegova dnevnička rečenica, na prvo čitanje lepa-zavodljiva, proćopala omađijana ratobornom strašću. Dnevnik je objavio izdavač Ulštajn, Beč-Berlin, 1918. U okupiranoj Srbiji objavljuje feljtone u Belgrader Nahrihten kao i priče u prazničnim tematskim izdanjima. Odlomke dnevnika donosi i bečki Noje Fraje Prese (Neue Freie Presse), odakle njegove članke preuzimaju novine u celoj monarhiji.
Roda Roda je cinični putopisac koji predele kroz koje prolazi i ljude što u njima žive vidi delom svojim očima a većim i suštinskim svog poslodavca – države-imperije. Sa austrijskom i nemačkom vojskom prolazi podsmehujući se kao da je šala kroz Beograd, preko Avale, Ralje, do Kragujevca, Kraljeva, Čačaka, Raške, Novog Pazara… Prvi datum u dnevniku je 20. oktobar 2015. zapisan u Beogradu koji će tog dana i meseca dvadeset devet godina kasnije biti oslobođen od drugog okupatora. Sudbonosan datum.
Sve napisano brušenim književnim stilom. To su stilske vežbe na mračnu i zlokobnu temu. Lep je primer koliko pametan i duhovit umetnik može da bude zloćudan, zlurad. Piše da svako mesto u Srbiji ima značenje borbenog polja: „Ovo je zemlja natopljena krvlju.“ Prikrivao je zločine austrijske vojske, surovo i svirepo postupanje prema stanovništvu. Frizirao je nastupanje njegove savezničke armije kao da je to istraživačko ili turističko putovanje po nepoznatim predelima.
Ekspedicija? Naučna, kaznena? Po Roda Rodi postoji kolektivna krivica, tvrdnja koja se u ljudskoj ratnoj istoriji ponavlja kasnije u Velikim i Malim ratovima širom sveta. Citat iz Roda Rodinog predavanja u Beču (Udruženje muzičara – Muzikferajn): „Koliko god mora da nam bude žao jadnog, zavedenog srpskog naroda, toliko on i zaslužuje sudbinu koja ga je zadesila.“ Slušalac ostaje bez reči.
Gordana Ilić Marković je Velikog Rodu uhvatila u raskoraku i svela na najmanju cifru.
Knjiga donosi četrdeset jednu ilustraciju (faksimili, crteži, fotografija, karikature). Iscrpne napomene i objašnjenja upotpunjuju ovo obimno slojevito delo.
Po svemu sudeći mnogi novinari elektronskih i štampanih medija sa ovih prostora mnogo toga su naučili, bolje reći preuzeli, od Roda Rode, čak ga nesvesno podražavaju, kao što su poneku propagandnu krišku sažvakali od nemačkog nacipropagandiste Jozefa Gebelsa. I još je preživaju. A Roda Roda je pisao pre Gebelsa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
