Brutalna borba za lekare u Evropi

U današnjem izdanju Frankfurter algemajner cajtunga (FAZ) Andreas Mim piše iz Beča o tome da je na početku izgledalo da će koronavirus samo okrznuti zemlje na jugoistoku Evrope, ali da je sada zaraza udarila svom žestinom:

„U Srbiji je objavljen broj obolelih koji je skoro dvostruk u odnosu na Nemačku, to je u odnosu na broj stanovnika skoro dvadeset puta više.  Medicinsko osoblje je svuda najviše ugroženo zarazom.

U maju je Institut Robert Koh objavio da je svaki deveti inficirani lekar ili negovatelj. U Salcburgu je prošlog vikenda više od deset lekara i negovatelja stavljeno u karantin, jer su imali jednog zaraženog pacijenta.

Srećne su zemlje koje su najveću zdravstvenu krizu u poslednjih nekoliko decenija dočekale sa dovoljno lekara i negovatelja. Za teško pogođene zemlje u jugoistočnoj Evropi to važi u svakom slučaju u ograničenom obimu.

Bečki institut za međunarodna ekonomska upoređivanja (WIIW)  se u jednom od svojih istraživanju pozabavio odlivom medicinskog osoblja iz tog regiona u zemlje zapadne i severne Evrope.

Nemačka, Švajcarska, Norveška i Velika Britanija su kao magnet odatle privukle ljude iz te struke.

Ekonomska stručnjakinja Isilda Mara kaže da je upravo Nemačka atraktivan iseljenički cilj. Aktuelne statistike Savezne lekarske komore to potvrđuju. Prema njima su krajem 2019. najveću stranu grupu lekara sačinjavali Rumuni, njih je 4.785.

Dvocifreni procenti od ukupnog broja lekara doseljenika zabeleženi su za Srbiju, Kosovo i Severnu Makedoniju.

Bosna i Hercegovina je sa devet procenata odmah iza njih. Najveći porast iseljavanja lekara u Nemačku zabeležila je Albanija – 765 lekara sa albanskim pasošem bili su registrovani u Nemačkoj krajem 2019, a to je 21 odsto više nego godinu dana ranije.

Istraživanje iz Beča pokazuje svu dramatiku ovog trenda. Nigde u Evropi nije broj medicinskih radnika po glavi stanovnika tako nizak kao u Albaniji. I taj trend se za razliku od drugih zemalja nije popravljao. 2010. je sedam odsto albanskih lekara bilo u inostranstvu, a krajem prošle godine čak 18 odsto.

I u drugim zemljama na jugoistoku Evrope brojke pokazuju sličnu tendenciju. Zapadni Balkan ne gubi samo lekare. Od 2017 do 2017 sa tog prostora se u Evropsku uniju iselilo 423 000 stanovnika –  tri procenta  ukupnog stanovništva”.

Autor navodi da zemlje reaguju povećanjem broja ljudi na školovanju u ovim pozivima: „Na primer, Rumunija, Hrvatska, Slovenija, Srbija i Slovačka školuju više lekara i medicinskih sestara u odnosu na prosek svih 28 država Evropske unije. A ipak raspolažu sa relativno malo osoblja.  Za razliku od njih evropske zemlje na zapadu i severu kontinenta ne školuju dovoljno osoblja. Siromašnije zemlje jedva da bi mogle da kompenzuju nedostatak medicinskog osoblja dovođenjem stranih radnika. Mara piše da su novac i nada da će se postići visoki životni standard, veliki podsticaj za seobu lekara“.

U tekstu, autor za Frankfurter algemajne cajtung opisuje razliku u primanjima zapadnobalkanskih i zapadnoevropskih lekara, navodeći da je prosečna zarada medicinskog radnika u Albaniji krajem prošle godine bila 900 evra, a u Nemačkoj 2.400 evra.

Autor navodi podatak iz istraživanja po kojem  su primanja lekara u regionu čak dve trećine ispod proseka Evropske unije.

„I srpske lekarske plate su daleko ispod onih u Nemačkoj. Udeo srpskih lekara koji su otišli iz zemlje se od 2010. udvostručio, svaki deseti medicinski radnik po završetku školovanja ide u inostranstvo. I zbog toga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji autoritarno vlada, pre nekoliko meseci nemačkom ministru zdravstva, demohrišćaninu Jensu Španu poručio (preko televizije, napomena redakcije): „Špan, vrlo sposoban ministar zdravlja, kaže: ’E, dolazim ja u Srbiju da vam pokupim medicinske sestre’. E nećeš majci da dolaziš ovde! Rekao sam mu u lice: ’Nemoj da dolaziš bre’.“

Autor teksta napominje da će medicinski radnici sami od sebe okrenuti leđa Vučiću pošto je prvo umanjivao opasnost od zaraze korona virusom, potom je rano popustio sa merama da bi se održali parlamentarni izbori, a sada se suočava sa rekordnim brojem obolelih.

U tekstu se navodi da se odliv medicinskih radnika iz zemalja poput Srbije verovatno neće zaustaviti, makar njihove vlade, kao u Rumuniji, povećavale plate medicinskim radnicima i isplaćivale premije za rad u pandemijskim uslovima.

U bogatim zemljama će potreba za školovanim medicinskim kadrom da raste, generacija rođena za takozvanog „bebibuma“ odlazi u prekomernom broju u penziju, produžava se životni vek  pa i potreba za medicinskim uslugama i negom.

Povećana potražnja se ukršta sa smanjenom ponudom. Zato se u tekstu navodi procena istraživanja da će se dodatno zaoštriti borba za zdravstvene radnike.

Pandemija je prema autoru pokazala slabosti zdravstvenih sistema u Evropi.

On navodi predlog Instituta iz Beča – Evropska unija bi u tu oblast morala da uloži 500 milijardi evra do kraja decenije.

Autor teksta u današnjem izdanju Frankfurter algemajner cajtunga Andreas Mim navodi da zemlje Evropske unije nisu jedinstvene pa zaključuje: „Malo je verovatno da će do ovoga doći“.