Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da će vlast “učiniti sve da se nađe rešenje za problem” izgradnje nadzemnog dalekovoda u niškom naselju Brzi Brod, čiji građani duže od godinu dana protestvuju, zahtevajući da on bude podzemni jer je manje štetan po zdravlje.
„Danas sam sa predstavnicima građana Brzog Broda razgovarao o problemu dalekovoda i napajanja električnom energijom tog dela Niša. Moje obećanje stanovnicima ovog naselja jeste da ćemo učiniti sve da nađemo rešenje za ovaj očigledno veliki problem“, objavio je Vučić na Instagram profilu “Budućnost Srbije”, ove sedmice.
Predsednik Srbije je i sredinom septembra, prilikom otvaranja fabrike Palfinger u Nišu, najavio da će se problem stanovnika Brzog Broda u vezi sa dalekovodom rešiti „na jedan ili drugi način“.
„Imamo problem u Brzom Brodu- gotovo je pa nemoguće da dalekovodi u tom naselju idu ispod zemlje, a potrebno je da nađemo rešenje da Grad Niš ima dovoljno električne energije, a i da se ispune zahtevi građana ovog naselja. Nije pitanje koliko takvo rešenje košta, već da li možemo da nađemo tehničko i tehnološko rešenje koje je dobro. Nećemo izlaziti iz kancelarije dok se taj problem ne reši, to je moje obećanje građanima Brzog Broda“, rekao je on.
Dragan Radosavljević, jedan od građana Brzog Broda koji je učestvovao u razgovoru sa Vučićem, kaže da je predsednikovu izjavu o tome da će se naći kompromis razumeo kao pronalaženje rešenja kojim će biti zadovoljene obe strane- Grad Niš koji će dobiti dodatnu struju, i Brzi Brod u kojem će dalekovod ići ispod zemlje.
„Svi su zaista iskazali dobru volju da se ovaj problem reši. Uveren sam da ona nema veze za izborima i da nije reč o predizbornom obećanju, pošto smo mi još pre nego što su izbori raspisani dogovorili ovakav susret i razgovor. Termin se prosto poklopio sa kampanjom“, rekao je Radosavljević za Danas.
On je kazao da njihovi zahtevi, a ni protesti nisu politički, već da jedino žele da sačuvaju svoju decu i porodice, kao i svoje naselje, koje je svojevrsni park prirode, od štetnih uticaja dalekovoda.
“Ukoliko naš zahtev- jedan jedini- da dalekovod bude podzemni, ne bude ispunjen, nastavićemo proteste. Na to smo obavezni zbog naše dece, porodica i komšija”, kazao je Radosavljević.
Građani Brzog Broda su, inače, organizovali proteste od septembra prošle godine, zahtevajući da se umesto nadzemnog dalekovoda, koji će prelaziti iznad dečijeg igrališta, sportskog terena i dela crkvenog dvorišta, izgradi podzemni, koji je “neuporedivo manje štetan po ljudsko zdravlje i životnu sredinu”.
Ivan Cvetanović, jedan od organizatora, kazao je da su oni u vezi sa izgradnjom dalekovoda “po hiljaditi put izigrani” ne samo od lokalne samouprave, već i od Elektromreže Srbije (EMS), koja ga gradi.
On je kazao da je pogaženo nezvanično obećanje s početka ove godine da će kablovi dalekovoda ići ispod zemlje, te da su na planiranoj “nadzemnoj trasi” dalekovoda počeli da se pojavljuju radnici EMS-a, u pratnji policije, komunalne policije i Parking servisa, kako bi nastavili radove na nadzemnoj trasi.
„Rukovodstvo grada i niška Srpska napredna stranka do sada ništa nisu učinili za stanovnike Brzog Broda, pa ni u pogledu dalekovoda. Sve što smo je u naselju urađeno- park, igralište, uradili smo sami. Očigledno je da oni nemaju kapacitet da vode ovaj grad i iskreno se nadam da ćemo im uskoro videti leđa“, rekao je Cvetanović.
Prema rečima demonstranata, plan je bio da EMS gradi nadzemni dalekovod, sa rokom za završetak do 31. oktobra ove godine.
Zbog takvih i sličnih informacija, građani su počeli da organizuju i “straže” na različitim punktovima u naselju, kako bi na vreme uočili dolazak vozila i radnika EMS i “svojim telima sprečili radove”.
Na protestima su tražili da stručnjaci izmere nivo zračenja jednog takvog dalekovoda i da rezultati budu dostupni građanima naselja.
Ukazivali su i da je studija izvodljivosti koju je naručio EMS puna manjkavosti, te da to pokazuje i nezavisno veštačenje koje su naručili kao građani.
Pozivali su se na naučnu studiju u kojoj je, kako su kazali, učestvovao i Univerzitet Oksford, a kojom je bilo obuhvaćeno 40.000 ljudi, koja je pokazala da se usled izloženosti zračenju nadzemnih električnih vodova učestalost tumora na mozgu, leukemije i steriliteta uvećava za 70 odsto.
Žitelji naselja su, inače, svoje protivljenje izgradnji nadzemnog dalekovoda izražavali šetnjama, blokadom saobraćaja, fizičkim onemogućavanjem ekipa EMS-a da priđu planiranoj lokaciji i podizanjem šatora za noćna dežurstva.
Na jednom od protestnih okupljanja “sahranili su dalekovod” tako što su zatrpali rupu koju su radnici EMS iskopali zbog postavljanja prvog stuba i na tom mestu su postavili drveni krst.
Na drugom skupu su nosili smrtovnice preminulom dalekovdu, na kojima je pisalo da “ožalošćenih nema”.
EMS: Dalekovod ne donosi štetu
Preduzeće EMS je saopštilo da zahtevi stanovnika Brzog Broda za postavljanje podzemnih kablova u tom delu trase nemaju nikakvo ekonomsko, niti tehničko utemeljenje.
Prihvatanje zahteva meštana bilo bi u potpunoj suprotnosti sa dužnostima i zakonskim obavezama EMS kao operatora prenosnog sistema, navodi EMS.
„Možemo da razumemo zabrinutost pojedinih stanovnika Brzog Broda, ali ih još jednom uveravamo da od ovog dalekovoda neće imati štetu, već korist- kako oni, tako i njihovi sugradjani u ostalim delovima Niša“, piše u saopštenju.
U EMS-u tvrde da se radi o značajnom elektroenergetskom objektu koji se gradi “po najsavremenijim svetskim standardima”.
„Dalekovodi ni u jednom delu trase ne prelaze preko objekata. Osim toga, projektanti su na ovom vodu projektovali provodnike čija je minimalna visina 14 metara, iako zakon predviđa da mogu biti i na osam metara od zemlje“, kažu u EMS-u.
Ukupna trasa dalekovoda čija se izgradnja planira pored Brzog Broda duga je 3,5 kilometara, a snage je dva puta 110 kilovolti.
Gradonačelnica: Studija pokazuje da nema nikakve opasnosti po građane
Gradonačelnica Sotirovski prethodno je kazala da će Elektromreža Srbije nastaviti radove jer je reč o “veoma važnom projektu za energetsku stabilnost ovog dela Srbije” i zamolila je građane za razumevanje.
Ona je naglasila da studija Ministarstva rudarstva i energetike pokazuje da nema nikakve opasnosti po građane.
“Gradnja dalekovoda je problem koji lokalna samouprava ne može da reši. Jedino što Grad može da uradi jeste da izmesti park i igralište koji se nalaze u blizini budućeg dalekovoda”, rekla je ona.
Precizrala je da je trasa spornog dalekovoda predviđena planovima koji su na snazi od 2014. godine i da joj “nije jasno zbog čega se u to vreme grad opredelio za deo podzemnog, a deo nadzemnog sistema“.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.