Brzo i lako u inflaciju

U Francuskoj je 2006. godina bila rekordna po broju naslova – objavljeno ih je čak 4130, gotovo četiri puta više nego 2000. Prodato je 40 miliona albuma za 383 miliona evra. Strip je potvrdio svoje mesto u izdavaštvu, osvojivši 13 odsto tržišta, odmah iza opšte književnosti (27 odsto) i dečje knjige (22 odsto). Međutim, uprkos zavidnim rezultatima, strip tržište gubi dah. Prema podacima profesionalne revije Livres Hebdo, tokom prošle godine ostvareno je 4,2 odsto manje prihoda. Zbog obilne ponude, čitaoci više vode računa o tome šta kupuju, a izdavači smanjuju tiraže. Samo 130 naslova izašlo je u velikim tiražima (70.000 do 300.000) i na njih otpada jedna trećina ukupnih tiraža. Ostalih 4.000 naslova pokrivaju dve trećine ukupnog tiraža, tako da čine prosek od 7.000 albuma po naslovu.
„Došlo je do hiperprodukcija“, kaže Pjer Tranšar, francuski strip autor. „Nedavno, Solej i Delkur su istog dana na tržište izbacili 72 albuma. Raznovrsnost je dobra, ali ovo je preterano. Zbog skučenosti prostora, knjižari više ne mogu da izlože novitete. Albumi koji se slabije prodaju, nestaju u potpunosti sa polica“. Tokom ovogodišnjeg angulemskog Festivala stripa, direktori velikih izdavačkih kuća izneli su svoju zabrinutost povodom novonastalih prilika. Murad Budjelal, direktor kuće Solej priznaje da su na tržište izbacili previše albuma. Žak Glena upitao se kako izdavači uopšte i izdržavaju. Klod de Sen-Vensen, direktor Medija Partisipasion (Dargo i Dipi) naglasio je da se mladi autori sve teže probijaju, a Luj Dela, direktor Kastermana pozvao je kolege da budu racionalniji u izdavačkoj politici. Nasuprot njima, Gi Delkur smatra da se preteruje u tvrdnjama o hiperprodukciji. Žozian Ferne, direktor Imanoid Asosije složila se sa njegovim mišljenjem i dodala da će tržište sâmo da se reguliše.

Uspon mangi

„Francusko-belgijski strip prodaje se slabije, jer je postao žrtva preterane produkcije. Mange se prodaju dobro i prerasle su fenomen mode, te sada imaju punopravno mesto na tržištu“, kaže Klod de Sen-Vensen. Fenomen mangi se stabilizovao u 2006. godini, preuzevši 40 odsto tržišta. Prema analizi Žila Ratijea, sekretara Udruženja strip kritičara i novinara, Francuska se, po prodaji mangi, nalazi na drugom mestu u svetu, odmah iza Japana. „I to uprkos činjenici da se mange nude na manje mesta nego klasičan francusko-belgijski strip“, dodaje Loren Turpen, stručnjak za strip. Francusko-belgijski strip odaje utisak dostojnog partnera mangama samo zbog nekolicine serijala koji se prodaju već decenijama (Asteriks, Talični Tom, Tintin, Gaša, Korto Malteze…). Zahvaljujući bestselerima, ima se utisak da se strip industrija drži dobro. Međutim, čitaoci, sve obazriviji, ne kupuju mnogo stripove novih autora, nego se okreću sigurnim vrednostima.

Povećanje broja naslova prouzrokovano je novom programacijom serijala. Francuska publika više nema strpljenja da čeka godinu dana između dva nastavka, nego zahteva izdavački tempo nalik mangama. Tako su serijali programirani kao dvomesečna izdanja. Da bi privukli mlade, rastrzane između različitih medija, izdavači su prihvatili novu tržišnu logiku u toj meri, da se protiv njih podigao jedan od najvećih grafičkih genija 20. veka, Žan Žiro Mebijus: „Mi smo otvoreni prema drugima i o tome svedoči uspeh mangi. U pitanju je naša moć da upijemo sve vrste kultura. Međutim, slabost je ako dopuštamo samo ulazak, bez ikakvog izlaska. Zato moramo da se branimo ili ćemo ući u zamku holivudskih proizvoda i brze zarade“.
Po mišljenju industrijalca Mišel-Eduar Leklera, inače velikog ljubitelja stripa i glavne mecene angulemskog strip festivala, određeni izdavači misle samo na trenutnu zaradu. „Oni od distributera albuma dobiju novac unapred. Međutim, zbog remitende, oni moraju distributeru da vrate novac. Da ne bi vraćali novac, oni distributerima daju nove albume. To ne može da traje večno.“ Dinamika jednog preduzeća ne garantuje i rentabilnost. U nastupajućoj krizi strip tržišta, jedino pravilno vođene izdavačke kuće sa dovoljno kapitala, uspeće da prežive ovu situaciju, prvi put viđenu u istoriji francuskog stripa. Po mišljenju stručnjaka, ekonomski okršaj će se voditi između istorijskih lidera tržišta (Dargo, Dipi, Lombar, Kasterman, Glena) i novih izdavača agresivnije tržišne strategije (Solej, Delkur). Inače, Solej i Delkur su pre tri godine stvorili zajedničku difuziju pod imenom DELSOL koja je postala jedna od najdinamičnijih snaga strip tržišta. Oslanjajući se na novo oruđe, oni su za tri godine povećali svoju ponudu za 45 odsto, dostigavši 1.042 naslova, dok su istorijski lideri, za isto vreme, povećali ponudu za 30 odsto, dostigavši 988 naslova.