Brzopotezno proterivanje u dobrovoljne sekcije

Dok se u Rusiji radi na tome da šah stekne status obaveznog predmeta, od septembra u Srbiji će on postati sekcija jer u okviru promena obrazovnog sistema za prvake i petake osnovnih škola više neće postojati izborni predmeti. Kako će to uticati na status šaha u školama i zašto je važno da on postoji u obrazovnim ustanovama, za naš list govore Nebojša Baralić, međunarodni sudija i međunarodni organizator i koordinator uvođenja šaha kao izbornog predmeta u obrazovni sistem, i Marija Lukić, međunarodni sudija i nastavnica šaha u školi.

Nebojša Baralić značaj šaha vidi u njegovoj vaspitnoj ulozi, dok Marija Lukić ističe da se šahovska partija može posmatrati i kao simulacija životnih okolnosti gde dete samostalno donosi odluku koji će potez odigrati i time se uči, između ostalog i odgovornosti. Na osnovu povučenog poteza, šahovska partija će ići u određenom pravcu, kao i u životu. Šah pomaže razvoju logičkog mišljenja, kombinatorike, mašte i kreativnosti, upornosti i istrajnosti, samopouzdanja, emocionalne stabilnosti, sposobnosti planiranja i donošenja odluka, on je izuzetno koristan za intelektualni razvoj dece i doprinosi uravnoteženom razvoju i funkcionisanju celokupne ličnosti.

Oboje smatraju da šah treba da ima status izbornog predmeta, što je, kako navodi Baralić, slučaj u Kanadi, SAD, Španiji, Venecueli, Crnoj Gori, Bugarskoj, Sloveniji…

Optimističan je u pogledu opstanka šaha u školama iako će od septembra postati sekcija.

– Šah je izuzetno popularan među decom. Verujem da bilo koja odluka neće uticati na interesovanje učenika za ovom drevnom igrom – ističe Baralić.

Ipak, Marija Lukić nije tako optimistična. Smatra da će nedostatak obrazovnog kadra dovesti do toga da za koju godinu šaha više ne bude u školama.

– Žao mi je što je odlučeno da šah postane sekcija, jer sam uverena da će se na taj način, za godinu do dve, potpuno ukinuti. Naime, problem je stručnog kadra i to što su te sekcije plaćene samo nastavnicima koji su primljeni za stalno i koji su u prethodnoj godini izgubili deo fonda ili postali tehnološki višak. Takvih nastavnika je jako malo, jer je između ostalog potrebno da se poseduje i minimum II ili I kategorija u šahu. Ukidanjem šaha kao izbornog predmeta najviše gube deca koja i pored računara i mobilnih telefona vole da igraju šah i aktiviraju svoje vijuge – ističe Lukić.

Postojala je i inicijativa da se šah uvede u srednje škole u sklopu izbornog sporta, ali za sada je ostalo samo na tome.

Beograd – šahovski grad broj jedan

Iako se danas ne neguje na isti način, kultura šaha u Beogradu i dalje postoji kod ogromnog broja dece i odraslih koji vole da provode vreme igrajući šah. Baralić podseća na sjajne rezultate koje je Srbija postizala u šahu prethodnih decenija.

– Naša država je nekada bila druga šahovska sila sveta, iza neprikosnovenog SSSR. Beograd je bio šahovski grad broj jedan. U njemu su organizovani najznačajniji svetski šahovski događaji koje je pratio veliki broj gledalaca. Sve je to ostavilo traga na tadašnje i buduće generacije, pre svega mislim na ljubav prema ovoj drevnoj igri – kaže Baralić.