foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Povodom odluke Pokrajinske vlade da se kovid bolnica na Mišeluku u Novom Sadu pretvori u Dijalizni centar Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine, koji danas počinje sa radom, prim. dr Ljubinko Todorović, predsednik Saveza organizacija bubrežnih invalida Srbije, kaže za Danas da je to „mnogo dobra vest i da bi bilo dobro isto uraditi i sa kovid bolnicom u Beogradu“.
Podsetimo, u prethodnom periodu govorilo se mnogo o budućoj nameni kovid bolnice u Batajnici, čiji je kapacitet 930 kreveta, a kao mogućnost pominjao se i palijativni centar. Međutim, još uvek se ne zna čemu će ova bolnica služiti.
Početkom juna ministarka zdravlja Danica Grujićić rekla je u Užicu da će se kovid bolnice u Srbiji zatvoriti, a da će se njihova namena naknadno odretiti.
Otvaranje centara za dijalizu, prema rečima dr Todorovića, umnogome bi olakšalo bubrežnim pacijentima, jer neki od njih da bi dobili svoju terapiju moraju da prevale dug put.
– Stanje je promenjivo, zavisno od centra u kome se pacijenti leče – kaže dr Todorović, ocenjujući uslove u kojima se u Srbiji leče pacijenti na dijalizi.
Inače, dijaliza je najčešće doživotno lečenje ljudi kojima su bubrezi u potpunosti otkazali i kojim se jednim delom zamenjuje njihova izgubljena funkcija.
Pacijenti na Kosovu i pre korona virusa morali su da prelaze administrativne prelaze da bi došli na dijalizu, o čemu je Danas pisao.
– Na žalost i dalje naši pacijenti na Kosovu imaju probleme. Oni iz opštine Kosovska Kamenica idu na dijalize u Vranje. U jednom pravcu imaju 50 kilometara i prelaze dva prelaza, pa ako malo duže čekaju na prelazima putuju i po dva sata u jednom pravcu. Centar u Kosovskoj Mitrovici pokriva veći deo Kosova. Pacijenti iz Štrpca koji idu u Kosovsku Mitrovicu prelaze ukupno 230 kilometara u oba pravca. Putovanje za naše centre u centralnoj Srbiji je, po pravilu, znatno kraće, ali neki putuju i duže od sat vremena u jednom pravcu, primera radi iz Aleksandrovca u Kruševac – objašnjava naš sagovornik.
Prema podacima Udruženja nefrologa Srbije, na teritoriji naše zemlje postoji 69 dijaliznih centara.
Pre korona virusa u Srbiji je bilo oko 5.500 pacijenata na dijalizi, a kako kaže dr Todorović dosta pacijenata je stradalo tokom pandemije.
– Procenjuje se da sada imamo manje od 5.000 pacijenata – dodaje dr Todorović, koji je i sam dugo na dijalizi.
Da bi se poboljšali uslovi za lečenje ovih pacijenata, u toku je i promena Pravilnika o dijalizi, potvrđuje naš sagovornik.
– Izborili smo se za neka poboljšanja, ali nismo uspeli u svemu. Borimo se da pojedini lekovi koji su u susednim zamljama na pozitivnoj listi budu i kod nas jer još uvek nisu. Poseban problem su putovanja (turistička). Pacijenti koji su na Zlatiboru moraju na dijalizu u Užice, sa Kopaonika u Kraljevo, iz Sokobanje u Niš. Jedino Vrnjačka banja ima dijalizu koja može da primi i one koji dođu turistički – kaže sagovornik Danasa.
On ističe da iako je objavljeno da zdravstvena knjižica pacijenata iz Srbije važi u 20 zemalja, to nažalost ne važi i za pacijente na dijalizi.
– Naši pacijenti na dijalizi u inostranstvu sve plaćaju, a RFZO refundira samo delimično – zaključuje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
