Budimo realne, tražimo nemoguće!

Pre tačno 30 godina, u jednom malom prostoru Doma omladine, zazvonio je prvi SOS telefon u Srbiji. To je bio povod da se ovaj Međunarodni dan žena obeleži baš na tom mestu i u društvu onih koje su najzaslužnije za ovaj istorijski poduhvat.

Uz Lepu Mlađenović, o prvim iskustvima rada sa žrtvama muškog nasilja govorile su Nadežda Radović, Staša Zajović, Vera Litričin, Lina Vušković, kao i Svjetlana Timotić, suosnivačica organizacije Iz kruga Vojvodine, koja pruža podršku ženama sa invaliditetom.

U to vreme, u periodu pre rata, kada seksualno i rodno zasnovano nasilje nije bilo prepoznato ni u zakonu ni u društvu, kada se nije govorilo o egzistenciji lezbejki, višestrukoj diskriminaciji Romkinja, žena sa invaliditetom, zdravlju žena i reproduktivnim pravima, niti je išta od toga bilo definisano kao fenomen, pred jugoslovenskim feministkinjama stajao je ogroman zadatak.

Trebalo je iščitavati i prevoditi stranu literaturu, slušati i učiti iz ženskog iskustva, prikupljati podatke, razvijati metodologije.

– Bile su nam veoma važne ankete koje smo radile sa ženama. Dobijeni podaci su nam se u svemu poklapali sa statistikama u drugim zemljama, osim kad je reč o silovanju u braku, jer su sve žene na to pitanje davale negativan odgovor. Kada smo to pitanje preformulisale u „da li sa svojim mužem imate seksualni odnos protiv svoje volje“, odgovarale su „naravno, posle napornog dana nije mi do toga, ali zatvorim oči i pregrmim i to“. E, onda nam se i taj podatak poklapao sa svetskom statistikom – priča Nadežda Radović, suosnivačica SOS telefona i dugogodišnja feministička aktivistkinja.

Ispostavilo se, kako dodaje, da jako veliki broj žena trpi nasilje, da je ono ženska svakodnevica, a da nasilnici nisu neke pijanice, ljudi iz nižeg socijalnog sloja.

– Naprotiv, te prve godine imali smo među nasilnicima četiri člana Filharmonije, nekoliko popova, profesore univerziteta, kao što je i među žrtvama bilo puno obrazovanih žena. Imale smo vrlo ozbiljne podatke o nasilju nad ženama, s kojima smo mogle da kucamo na vrata svih institucija – kaže Radović.

Osim što su ispitivale razna društvena područja, krajem osamdesetih dale su obećanje da će osnovati SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja. Odmah posle Zagreba i Ljubljane, devedesete godine otvorena je prava linija u Beogradu.

Nasuprot uverenju policije, kako su dokumentovale sa jednog sastanka u MUP-u, da u Beogradu nema potrebe za evidencijom jer imaju samo četiri pretučene žene godišnje, SOS telefon je za prve tri godine primio 5.000 poziva.

– Tada nije bilo nijednog zakona koji kažnjava muško nasilje, pa kad smo prijavljivale policiji, pozivale smo se na Zakon o narušavanju javnog reda i mira. Međutim, veliki problem je bio, kao uostalom i sada, što se ženama nije verovalo – kaže Lepa Mlađenović. Tako se često dešavalo da žene i devojčice koje su preživele silovanje nailaze na nerazumevanje i nevericu institucija, u kojima bi bile dodatno ponižavane i iznova bi proživljavale svoje traume.

Brzo se pokazalo da su neophodne inicijative u parlamentu, insistiranje na promeni zakona i ustava, saradnja sa medijima, koji neretko nisu želeli da „uznemiruju javnost“ takvim temama. Osim pojedinih političarki koje su ženska prava stavljale ispred stranačkih interesa, većina je svoja obećanja zaboravljala po dolasku na vlast.

Nova faza i ujedno nova iskustva u radu na SOS telefonu dolaze s početkom rata. Kako je dnevnik na RTS-u postajao duži, sa sve krvavijim scenama rata praćenim huškačkim izveštavanjem punim mržnje prema drugim narodima, tako su i pozivi postajali učestaliji: „Ne znam šta mu je, prvi put me udario posle dnevnika“, javljale bi uplašene žene. Bio je to takozvani sindrom „post TV dnevnik“, kako su ga nazvale, jer bi se tada muškarci, muževi, hvatali i za oružje, deca su, prema podacima Društva psihologa, više batina dobijala posle dnevnika, dok bi žene gledale da se u to vreme nekud sklone.

Ako je dotad problem predstavljao patrijarhat, koji je u srži nejednakosti i mizoginije, sada su se žene suočavale sa „naoružanim patrijarhatom“, kako je Staša Zajović definisala militarizam, u kome se prepliću i seksističko i militarističko i nacionalističko nasilje.

Oružani sukob se stišao, ali nisu nestale i sve pošasti koje je doneo. Naprotiv, borba protiv nacionalizma, fašizma i neprestane proizvodnje mržnje prema drugima i drugačijima, protiv oružja i femicida, postala je sastavni deo feminističkog društvenog angažmana (regionalnog, jer se jugoslovenska feministička zajednica nije rasula sa bivšom državom).

Aktivistkinje okupljene oko prvog SOS telefona širile su svoja znanja, iskustva i podršku stvarajući čitavu mrežu organizacija koje danas deluju u Srbiji i imaju svoje SOS linije i sigurne kuće u preko 25 gradova. Mreža je prošle godine primila više od 12.000 poziva.

Zahvaljujući ženskim organizacijama i njihovom neprestanom ukazivanju i reagovanju na nasilje, žene su danas mnogo svesnije i spremnije da nasilje prijave, što potvrđuje preko 1.000 prijava mesečno, i da javno govore o svojim iskustvima.

Feministkinje su sledile parolu iz ’68. – „Budimo realne, tražimo nemoguće!“

– To smo mi u stvari radile i shvatile da naši zahtevi nisu tako nedostižni. Mala grupa žena može mnogo da uradi – kaže Nadežda Radović.

Nacionalni SOS telefon

Nacionalna SOS linija za žene žrtve nasilja, koji je Srbija morala da uspostavi prema Istanbulskoj konvenciji, otvorena je pred sam kraj 2018. Ministarstvo za rad i socijalna pitanja je, nakon nekoliko neuspešnih konkursa, ovaj posao dodelila Centru za omladinu u Zvečanskoj, koji se do tada nikad nije bavio ženama sa iskustvom nasilja. Ekspertska grupa Saveta Evrope za borbu protiv nasilja u porodici (GREVIO), koja je u januaru ove godine predstavila svoj prvi izveštaj o primeni Konvencije u Srbiji, izrazila je veliku zabrinutost što javna nabavka za SOS telefon nije bila transparentna, što funkcioniše protivno Konvenciji, jer se snimanjem razgovora krši načelo poverljivosti, i što u tome nisu učestvovale ženske organizacije koje već 30 godina rade na SOS linijama.

* Tekst je nastao u okviru kampanje „Nije samo 8. mart dan žena_ Stop nasilju nad ženama“ koju list Danas u saradnji sa kompanijom Mozzart sprovodi tokom marta.