Buđenje desnice u Latinskoj Americi

Ovaj konzervativni biznismen koji je bivšeg čileanskog predsednika Eduarda Freja pobedio sa 52 odsto glasova obećao je da će imenovati „najbolje, najspremnije, najpoštenije i najposvećenije“ ljude da pomognu da Čile postane „najbolja država na svetu“. Međutim, u dugom i zapaljivom pobedničkom govoru, Pinera nije spomenuo spoljnopolitičke ciljeve, a s obzirom na njegove komentare skorijeg datuma o čileanskim susedima, postoji mogućnost da naiđe na ogromne teškoće u naporima da ujedini kontinent na kojem dominiraju levičarski orijentisane vlade, navode analitičari. Prema njihovim rečima, pobedom Pinere nije samo okončana 20-godišnja vladavina koalicije levog centra, već je obeležen i povratak na čelo države istih onih političkih partija koje su pružile građansku podršku brutalnoj diktaturi Augusta Pinočea.

Kako se navodi, njegovi spoljnopolitički ciljevi uključuju miroljubivo rešavanje konflikata, sklapanje strateških sporazuma i promociju integracije Latinske Amerike, a sve to uz obećanje da će čuvati suverenitet i nacionalni identitet Čilea.

Pinera je više puta istakao da je latinoamerički populizam neuspešan pristup, a tokom predsedničke debate nazvao je Kubu „diktatorskom zemljom“, dok je za Venecuelu rekao da „nije demokratska“. „Ovakav njegov ton će sigurno predstavljati prepreku u uspostavljanju dobrih odnosa sa Bolivijom, a sigurno i sa Venecuelom“, rekao je Marčelo Mela, politikolog sa Univerziteta u Santjagu. „Stičem utisak da nacionalističke i šovinističke izjave neće pomoći stvaranju dobre klime za rešavanje konflikata“.

Veći deo analitičke javnosti smatra da pobeda Pinere na izborima nije toliko odraz promene u političkom opredeljenju među biračima, koliko je rezultat njihovog razočarenja u postojeće ideje koje smatraju zastarelim i želje za nečim novim.