„Buđenje društva iz apatije u koju su ga političke partije gurnule“

I institucije sistema, pravosuđe, mediji i političke partije izdale su poverenje građana i mi vidimo da se moramo sami organizovati. Ne mislim da su lokalni i životni problemi nešto što se previdelo, već njih jednostavno niko ne zastupa jer se tradicionalne političke partije bave pre svega interesima političko – ekonomske elite. Problemi običnih građana nikoga ne zanimaju i ljudi to veoma dobro osećaju i znaju – ističe Radomir Lazović, aktivista inicijative „Ne davimo Beograd“ u razgovoru o građanskom aktivizmu i pokretima kao korektivnim faktorima u društvu.

Nakon brojnih konkretnih akcija i zalaganja za rešavanje urgentnih problema građana na kojima je inicijativa „Ne davimo Beograd“ radila, i građani su pozitivno reagovali različitim vidovima samoorganizovanja. Motivisati sve aktere društva na pokretanje peticija, organizacija protesta i slične aktivnosti, i za inicijativu je bio jedan od ciljeva delovanja, otkriva Lazović.

„Naš cilj i nije bio da se samo mi bavimo različitim vidovima građanskog otpora i organizovanja, već da se što više autentičnih građanskih pokreta ili inicijativa okupi i da na različitim nivoima interesovanja i delovanja zajedno stvorimo javnost iz koje ćemo moći da crpimo snagu, kako za aktivističko, tako i za političko delovanje. To uopšte ne mora biti jedna organizacija, već se radi o buđenju društva iz apatije u koje su ga političke partije gurnule. Građani su svesno pasivizirani i udaljeni od politike, od mesta donošenja odluka ili kontrole delovanja političkih partija, da ne bi smetali u sivim ili čak protivzakonitim dilovima interesnih grupa i moćnika“, objašnjava Lazović. On dodaje i da će ovaj pokret građana nastaviti da insistiranjem na učešću građana u procesima koji ih se tiču dovede da toga da ljudi ponovo uđu u politiku i preuzmu planiranje i vođenje gradova.

„Mislim da za to nema boljeg mesta za start od onoga što nas najviše i muči i do čega nam je najviše stalo, a to su lokalni i životni problemi. Nekada je to odbrana lokalne zelene površine, obale reke ili plan za izgradnju terena za basket, nekada su to uslovi rada ili života u širem smislu, ali svaki od ovih angažovanja zahteva udruživanje i samoorganizovanje jer nema ko da se izbori za naše probleme do nas samih. Građani ovo prepoznaju i ovi procesi se dešavaju na mnogim mestima kako u Beogradu, tako i u drugim gradovima u Srbiji“, naveo je on.

Inicijativa „Ne davimo Beograd“ prepoznala je i potrebu da se poveže sa drugim organizacijama koje na sličan način deluju te se zato najavljuje stvaranje Građanskog fronta, sačinjen od više sličnih organizacija koje deluju širom Srbije.

„Postoji veliki broj građana koji se ne slaže sa idejom da se sa Vučićem treba nadigravati nacionalizmom i desničarskim politikama kojima se većina opozicije priklonila ili ih i izvorno zastupa. Postoji veliki otpor ljudi ideji da vodeću ulogu u ozdravljenju našeg društva, demokratizaciji i poboljšanju uslova života i rada treba da imaju ljudi i političke partije koje su direktno učestvovali u mnogim štetnim procesima u prošlosti, u siromašenju našeg društva, u urušavanju institucija, neustavnom otimanju imovine radnika, privatizaciji javnih resursa i razvijanju mehanizama kontrole medija. Slažemo se da je prvi zajednički cilj smena ove autoritarne i kriminalne vlasti, ali umesto što se takvi glasači, insistiranjem na jednoj koloni, teraju u apstinente ili „bele listiće“, politička ponuda bi ovim ljudima trebalo da otvori relevantan izbor i uključi ih u donošenje odluka o budućnosti naše države“ ističe Lazović dodajući da će upravo u tom delu političkog spektra Građanski front tražiti podršku za ideje solidarnosti, socijalne sigurnosti, tolerancije, slobode i brige za sve građane.

On naglašava i da je trenutno političko i društveno uređenje napravljeno tako da na sve načine onemogućava autentično građansko delovanje.

„Ali koliko god rad samoorganizovanih građana bio ograničen nemanjem resursa, izostankom medijske podrške, nedostajućom ili strukturom u nastajanju i svime onim sa čime se suočavamo, mi nemamo drugu opciju već da se oslonimo na sopstvene snage. Građanski front treba da posluži kao mesto okupljanja ovakvih autentičnih pokreta koje će nam pružiti međusobnu podršku i solidarnost, kao što smo i u prošlosti jedni druge pomagali. Solidarnosti nam nikada nije tako nedostajalo kao sada“, navodi Lazović.

Sa druge strane, on smatra i da povezivanje sa organizacijama na globalnom nivou može da doprinese zagovoranju i sprovođenju lokalnih politika.

„Naše delovanje deo je jednog šireg buđenja municipalističkih pokreta širom Evrope i sveta i mi vidimo na primerima od Španije, preko Italije, Poljske ili Grčke da su ideje drugačijeg političkog organizovanja koje dolazi „odozdo“ nešto što je neophodno kako bi se našao odgovor sveopštem trendu degradacije životnih i radnih uslova, destrukcije javnih dobara i usluga, jačanja desnice, i prepuštanju svega što čini društvo tržištu. Na različite načine se organizacije u gradovima Evrope bore sa ovim procesima, ali cilj nam je isti“, zaključuje Lazović.