Budućnost čovečanstva dovedena u pitanje

Budućnost čovečanstva je ugrožena usled nedovoljne borbe sa ekološkim problemima, uključujući klimatske promene, iščeznuće pojedinih biljnih i životinjskih vrsta i sve veći porast ljudske populacije, ističe se u novom izveštaju UN pod nazivom Globalni ekološki izgledi: Ekologija za Razvoj. U dokumentu koji je sačinio Program za zaštitu životne sredine UN (UNEP) upozorava se da vlade u svetu i dalje ne uviđaju ozbiljnost ekoloških pitanja od ključne važnosti.
U izradi studije učestvovalo je više od 1.400 naučnika koji su došli do zaključka da ljudska potrošnja znatno premašuje postojeće resurse. Da bi zadovoljio svoje potrebe, svaki čovek na našoj planeti želi trostruko više površina zemljišta nego što se može obezbediti.
Biodiverzitet je ozbiljno ugrožen uticajem ljudskih aktivnosti. U skorijoj budućnosti moglo bi da iščezne 30 odsto amfibija, 23 odsto sisara i 12 odsto ptica. Takođe, ukoliko se nastave postojeće tendencije jedna od deset najvećih svetskih reka presušiće svake godine pre nego što se ulije u more.
Prethodna ekološka studija UN „Naša zajednička budućnost“, izrađena 1987, postavila je temelj za istraživanja problema s kojima se suočava planeta. Utvrđeno je da su u proteklih dvadeset godina učinjeni izvesni pomaci u zaštiti životne sredine. „Delovanje ekologa bilo je u nekim slučajevima hrabro i inspirativno“, ocenio je izvršni direktor ekološkog programa UN Ačim Stejner.
Među pozitivne učinke ubraja se smanjena upotreba supstanci koje izazivaju oštećenja ozonskog omotača, stupanje na snagu Kjoto protokola i drugih međunarodnih ekoloških povelja, te podsticanje napretka u zaštićenim zonama koje čine 12 odsto svetskih teritorija. Ipak, klimatske promene i dalje ostaju jedan od najvećih problema.
Iako je to pitanje od globalne važnosti i zahteva zalaganje političkih lidera, koraci koji su preduzimani opisuju se kao „zabrinjavajući i neadekvatni“. Ipak, autori izveštaja ističu da njihov cilj nije bio „prikazivanje mračnog i turobnog scenarija, već urgentan poziv na delovanje“. Kako bi se izbegle razorne posledice bogatije države treba da smanje emisiju polutanata između 60 i 80 odsto u naredne četiri decenije, a zemljama u razvoju savetuje se da umnogome smanje postojeće emisije štetnih supstanci. Najveće opasnosti od dodatnog zagađenja prete vodenim ekosistemima i biodiverzitetu. Štaviše, više milijardi ljudi u manje razvijenim državama nema adekvatne resurse uz pomoć kojih bi se izborili s pošastima kao što su pojedine bolesti.