Budućnost Srbije: Vajmarska Nemačka ili De Golova Peta republika

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Preporučujem proučavanje (ne samo čitanje) pomenute monografije od strane naših političkih „elita“. Zahvaljujem se Dr Cvetičaninu na uloženom trudu.

2. Ovaj se toplo preporucuje. Kome?

3. Do zla Boga je nazrpao sve nedaće ovoga sveta na pleća unazadjenog naroda. Rešenje je da isti narod ukloni zablude proistekle odlukama boljševika u novembarsokom danima 1943.godine. Tada će put oporavka biti žmnogo brži i efikasniji.

   1. Очито је то и рекао, ама је морао завити јер ниједан медиј не би друкчије објавио.

4. Je l’ može to malo jednostavnije za nas sa jeftinijim ulaznicama?

5. Razumite budžetske nameštenike poput Cvetićanina – moraju da jednom u 5 ili 10 godina napišu nešto, po mogućstvu pretencioznim, komplikovanim stilom kako bi zadržali svoj posao na kom malo šta korisno rade. Autor je hteo da kaže da u Srbiji dva veka traje borba između orijentalno nastrojenih, neobrazovanih seljobera i moderno nastrojenih, obrazovanih ljudi. Eto.

   1. Управо. Предложио бих му да напише кратак текст, каквих је иначе већ било у медијском простору, да ће актуелној власти судити револуционарни народни суд, да ће радити гиљотина и тсл, међутим, морали би претходно да утврдимо ко чини ту власт, јер није овде реч о експонентима, тј. спољашњем изразу који дакако зна заварати, већ аутор очито иде даље. Што то чини академским речником, стога је што је реч о уломку (srp: odlomku) из аутора текста књиге…

6. Fantastičan tekst.

   U Srbiji je pravo rešenje predsednički sistem jer narod i tako bira po liderima. Treba tome dati legitimitet i uvesti dobre kontrole moći predsednika.

   Treba ukinuti i proporcionalni sistem glasanja za skupštinu i uvesti većinski. To bi iz vlasti zauvek izbacilo Dačiće, Vuline, Julove, Šešelje, Dinkiće i Građanske saveze za koje niko nije glasao a uvek imaju moć da sprovode politiku koju narod nije hteo. Sastav skupštine bio bi manje verna slika raspoloženja građana, ali po Karlu Poperu nije pravo pitanje „ko treba da vlada“ nego „koji sistem lako smenjuje loše vlasti bez nasilja“. Većinski je u tome daleko bolji, i sprovodi se politika bez kompromisa koja je ubedila većinu, videti UK, USA.

   1. „Građanske saveze za koje niko nije glasao a uvek imaju moć da sprovode politiku koju narod nije hteo. „. Evo dok je postojao ja sam uvek glasala za građanski savez! Ta stranka ( i da je bilo više takvih stranaka) bi učinili Srbiju normalnom državno. Ove stranke koje vladaju 1987-2019 stranke crveno-crne koalicije su izvršile kolektivno samoubistvo Srbije. Od njih se nema šta očekivati….

      1. Možete vi i bolje da pročitate komentar od svrstavanja u „mi i oni“ karegorije.

         Poenta je bila da u proporcionalnom sistemu treća stranka po glasovima uvek ima najveći „koalicioni potencijal“ i uvek odlučuje ko će vladati. Tako je npr Dačić za sve nas odlučio kada je vreme za Tadića a kada za Vučića, dok smo mi 2008 i 2012 glasali isto. Tako je Tadiću PUPS skrojio da se zaduži za penzije. Tako je u Nemačkoj FDP koji je imao uvek manje od 13% glasova tokom 29 godina bio samo 2 nedelje van vlasti kao večiti treći, tri puta dovodeći manje popularnu stranku na vlast i dva puta menjajući strane. U proporcionalnom sistemu skoro uvek se sprovodi politika za koju niko nije glasao, i za koju niko posle nije ni kriv.

         Zar nije jasno posle 30 godina gde je vlast ležala u rukama predsednika, predsednika SRJ, premijera, pa čak i prvog potpredsednika vlade, da je stvarni sistem moći suprotan ustavu i da možda treba promeniti ustav i uvesti novu republiku? Ako je uvek moć kod šefa najjače partije, zašto bi se taj junak krio na mestu potpredsednika vlade? Neka bude izabrani moćni predsednik, neka bude kontrolisan, neka podnese račun pred sledeće izbore.

7. Lepi primeri. Ne znam da li su u potpunosti primereni. Mogle bi se napraviti tmurnije istorijske analogije sa Paragvajem, Vijetnamom, mozda sa high-tech Avganistanom. Mogle bi i nategnutije sa Poljskom, Izraelom, Palestinom… Koliko sam ja uspeo da razumem tu postoji jedan Praviteljstvujusci Sovjet i u njemu (ne)vidjeniji knezevi i vojvode sa nesto dukata i dosta momaka. Posto je to Sovjet jedne male zemlje na geostrateski trusnom tlu konstantno u vanrednom stanju, tezina obicnih pitanja uvek biva dodatno opterecena i tumacena u sudbinsko istorijskom kljucu te svako ,neslaganje’ biva prepoznato kao cin nacionalne izdaje?Dok se prepozna da je onaj iz opozicije stvarno hteo da okreci Beograd a ne da poboljsa vidljivost zgrada iz vazduha za lakse bombardovanje… Danas nije toliko eklatantno ali se ocigledno misli da je zgodno da se ima i taj segment propagande i marketinga s tim da danas niko ne bi poverovao da se za pomenuto krecenje niko nije ,ugradio’. Dobro, i to je neko sazrevanje. O bezbednosnim strukturama i njihovim diferencijacijama nem pojma. Znam da je fuhrer napravio brutalnu selekciju i da je ekipa Dragi Jovanovic, Becarevic, Vujkovic, Paranos i saradnici vaistinu za ne ponovilo se. Ovi posle njih su imali toliko diferencijacija da je to verujem bilo zaista tesko za ispratiti. Danas su svi online i na portalima i na kablovskim kanalima i koga to stvarno zanima verovatno moze da pogleda. Tako da ima dosta iznenadjenih koliko nam dobro ide. Peta republika ili Vajmarska republika? Mislim da je u nas ocigledno da volimo predsednike i da i da nije tako, uvek bismo verovali da moze biti samo jedan – bez duplih konzula i senata. Pa mi maltne jedini i drzimo do Cezarevog kalendara. Sada, da li bas imamo De Gola ili De Fola – u vecoj meri odlucuju izbori (pogotovo kada je razlika i do 20%). Ako je De Fol to je jer smo i mi sami ko fol Francuzi. Opet ne bih nas previse ni potcenjivao. Intuitivno, imam osecaj, da komonersi od svih partija i elite najvise zele clanstvo i prohodnost u sta ja znam.. Fijatu? Mislenu? Boschu? Karlsbergu? Pepsiku? Filip Morisu? Siemensu? Ostalo su nijanse i finese. Slovacka ili Severna Koreja? XXI vek ili Srednji vek+ futuristicka distopija + svi nus trendovi? Ostalo je priroda rashoda i nekih zakonskih nedorecenosti. Kada se to poiznaresava okrecice se i skole, stvoriti snazan kulturni model sposoban da funkcionise i na univerzalnoj platformi a tada ce vec biti moguce da imamo glasacko telo takvog finansijskog punjenja da 66% izaslih na izbore glasa za kandidata bogatih kao u ideologiziranjima i pobunama sklonoj Francuskoj. U dekadentnoj fazi.

   1. Napisa ti master-rad, covece, bravo!

8. Kakva kenjarija

9. По ко зна који пут јављају се „свезналице“, који никако да означе праву ствар. Промене у комунистичком схватању имамо само физичким нестајањем главних носилаца и неминовним променама унутрашњих и спољашњих околности. Правих промена нико није желео. Можда Вук Драшковић. Програм СПО је вероватно најбољи пут ка обнови српског друштва, али на жалост, због деловања многих „опозиционара“, а у ствари заштитника старих односа. Наравно, пре свега тадашњег актуелног режима. Промене су наступиле под капом мафије и специјалних служни, плаћених новцем из иностранства. То је опште познато. Нова власт је била само заштитник лопова из Милошевићевог времена, међу којима су многи и даље енормно профитирали. Какав је то Ђинђић носилац нових промена. Човек без радног стажа, припадник ДБ, одмах по освајању власти започео је лоповлук. Не знам зашто се не помиње убиство Гавриловића, мајора ДБ, убијеног после извештаја Коштуници о вези Ђинђићеве владе и криминала у Србији Да не помињем Чеду, Бебу Поповића, Пецонија, Палму, Дачића и многе друге, који су се тек обогатили током владавине ДОС и ДС. Пре свега дужност неких нових политичара мора првенствено да буде решавање свих лоповлука, убистава и осталих криминалних радњи. Успостављањем нових односа где ће способни и поштени да воде друштво, напредак је осигуран.

   1. Jah, vala, lepse je kad placaju domacim novcem, taj dobri Vuk ima milion Danicinih razloga mesecno da se saglasi s tijem.

   2. Važna je, zbog demokratskog izbora vlasti, politička prosvećenost građana (birača), kako bi bili osetljivi na zloupotrebe vlasti.

10. Kakva je ovo navala Vučićevih „Normalizatora“, da pišu u Danasu?!? Ako ovo objavite onda Panović Normalizator stvarno nije glavni i odgovorni urednik Danasa.

11. Sjajan, bas sjajan tekst… Ali i komentari sjajno oslikavaju Srbiju, u stvari trenutno socio-politicko stanje, da ga tako nazovem. Pa ne samo trenutno vec moze se reci, novoistorijsko stanje te svesti. Bez obzira na nivo pismenosti i zelje pojedinaca, legitimitet se ne moze dobiti vecinom glasova i to je osnovni problem ovog predpolitickog drustva.
    Primetna je i zelja pojedinih komentatora da se nivo komentara svede na dnevnotabloidni nivo.

    1. Sjajan, baš sjajan komentar.

12. Cvetićaninov tekst shvatam kao potrebu da se razgovara i iznađe zdravije rešenje, što podržavam, jer ono što smo imali nakon 1990. g., nije dobro.
    U prošlom veku su se dogodila dva svetska, za Srbe i odbrambena rata, iz kojih su oni kao narod izlazili kao deo savezničkih pobedničkih snaga, tačnije pobednici su u njihovo ime pravili države, ustrojavali društveno političke odnose, sisteme i vladali.
    Na pojedincima je da ih tumače, te i ja kao pojedinac smatram da je bilo onako kako je moralo da bude, jer da nije, ne bi se dogodilo.
    Za razliku od ovih krupnih događaja, srpski narod se nakon devedesetih oseća poražen, tačnije međunarodno javno mnjenje nije na njegovoj strani.
    Zbog ovih činjenica iz XX veka, u XXI-om promene bi trebalo da budu lekovite za narod kako bi se povratio i učinio preporod, time i svi građani koji žive u Srbiji.
    Nakon parole za promenom društveno političkog sistema koja se vidi na uličnim šetnjama i koju podržavam iz sve snage, ovaj tekst čini važnim.

13. Molim gospodina mislioca Basaru da ovo pročita i objasni da to može da razume i onaj šti bi kojim slučajem zalutao da čita Danas umesto što čita „novinčine“.

14. Nisam siguran da li će me administrator eliminisati kao komentatora ako kažem da je argumentacija iz teksa neozbiljna. Ne znam koji bi kvalifikativ upotrebi za komentare koji su „oduševljeni“ tezama i zaključcima.

    1. Sasvim ste u pravu, to je tekst čoveka koji nikada nije izašao iz svog kabineta, a on predstavlja tipičan primer srpskog intelektualca koji nosi sopstveni spovenik na leđima, a pritom je uvek podoban i „svemu naredan“
       kako se to nekad govorilo. Njegova „analiza“ ne uključuje mnoštvo „politički nekorektnih elemenata“ pa tako i sve ovo ne može vredeti više od papira na kojem je napisano. Poznato je takođe da mnoge ljude možeš lakše impresionirati nejasnijim načinom izražavanja, mnogi filozofi su kroz istoriju na tome izgradili karijere, zasenjivanje prostote je uvek bilo lukrativna rabota.

15. Ни Вајмар, ни Де Гол. Ово је земља диктатуре и таква ће остати. Азијатска деспотија типа Турске, Казахстана, итд. Русија као мајчица са Путином, образац. Прође живот а ни д од демократије. Србљи траже вођу. Вожда. На немачком је то „фирер“, на талијанском „дуче“. Добро знамо судбину тих народа под тадашњим вођама. Не може овде бити друкчије. НапреДНО. Златно доба ко не проба, кајаће се, све до гроба. Ееее. Може Цветичанин да пише колико хоће. Не прима се то, код Србаља. Да је задруга, или велики брат.