Budžet povećan, ali udeo za nauku u BDP nepromenjen

To kaže za Danas Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke, povodom saopštenja Ministarstva prosvete da su ulaganja u nauku veća za 80 odsto u odnosu na period od pre 10 godina, da su sredstva ulagana u razvoj infrastrukture veća tri puta, a primanja naučnika uvećana za 35 odsto.

Jovović iznosi zvaničan podatak, objavljen na sajtu Skupštine Srbije, da je budžet za nauku povećan oko 55 odsto u odnosu na pomenuti period i pojašnjava kako je resorno ministarstvo došlo do cifre da su ulaganja skočila za 80 procenata:

– Oni su računali sve što je u masi para dato za nauku, uključujući povećanje plata, 40 miliona evra iz kredita koji smo dobili od Evropske investicione banke i Svetske banke, a koji nije iskorišćen zato što Jedinica za upravljanje projektima (JUP), preduzeće koje je osnovala država, nije uradilo svoj posao kako treba i organizovalo javnu nabavku. To se dešavalo 2011. godine, ali su se „repovi“ vukli do kraja mandata bivšeg ministra prosvete i nauke Srđana Verbića. U pomenuto povećanje od 80 odsto se računa i članarina koju plaćamo za učešće u programu „Horizont 2020“, jer niko ne pominje da prvo moramo da platimo članarinu da bismo posle mogli da izvršimo povraćaj sredstava kroz projekte. U toj sumi je i novac koji se preko Ministarstva izdvaja u Fond za nauku – nabraja Jovović.

Ona dodaje da se svake godine samo za plate naučnika budžet poveća za oko milijardu dinara, ali da to prati povećanje zarada u celom javnom sektoru.

– Istina je da su nam sukcesivno povećavali plate, istina je da su nas zaboravljali i da smo zbog toga izlazili na ulicu da protestujemo. Istina je da su svake godine povećavali novac za režije i za materijalne troškove, ali je realnost da se, što se tiče izdvajanja za nauku u BDP, nismo pomerili – kaže naša sagovornica.

Podseća da je u vreme prethodnog ministra Mladena Šarčevića donet novi Zakon o nauci kojim se uvodi institucionalno finansiranje, ali napominje da ono do danas nije zaživelo.

– Mi se i dalje finansiramo u masi para koje smo dobijali na osnovu rada na projektima, dakle spram kategorije koju je naučnik imao kada je ušao na projekat 2011. godine, samo što se to sada ne zove projektno, već kombinovano finansiranje. Sada se potpisuju ugovori o finansiranju koji se rade na osnovu godišnjeg programa i plana instituta u kome je naučnik zaposlen, ali su sredstva ostala ista. A što se tiče povećanja plata, ono prati povišicu u javnom sektoru – kaže Jovović.

Imajući u vidu najavljene izbore, promene ministara, vreme koje će novom rukovodstvu biti potrebno da se upozna sa sektorom, Jovović procenjuje da će primena Zakona o nauci u punom obimu najranije startovati u drugoj polovini 2023, a realnije je da to bude tek od 2024. godine.

– Za to je preduslov da nauka dobije svoje koeficijente i cenu rada. Ministarstvo u prethodnom sazivu je formiralo Radnu grupu čiji sam i ja član, koja je sačinila predlog institucionalnog finansiranja. U tom dokumentu više ne postoje kategorije, već su uvedeni koeficijenti po zvanjima, ali da bi se to realizovalo država treba na godišnjem nivou da izdvoji dodatnih oko 1,8 milijardi dinara. Radna grupa je napravila u katalog zanimanja i uputila ga Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Na osnovu tog kataloga treba da se donesu koeficijenti. Primenom zakona u punom obimu se rešavaju sva pitanja, i naše plate, materijalni i režijski troškovi, kao i finansiranje neistraživačkog osoblja na institutima – ističe Jovović i napominje da svaka kvalitetna i valjana reforma ne može da se izvede bez povećanja ulaganja u nauku.

Naša sagovornica kaže da će u februaru 2022. biti punih 20 godina kako je na čelu Sindikata nauke i kako se sa kolegama bori za uspostavljanje institucionalnog finansiranja, da bi svako naučno zvanje imali svoj koeficijent i osnovnu zaradu.

Komentarišući pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi, Đurđica Jovović kaže da je odgovornost na svim ministrima od 2010. godine, jer se nijedan nije izborio do kraja za resor kojim je rukovodio.

Napominje još jedan aspekt o kome se u javnosti ne govori, a to je da se objavljivanje radova u nekim međunarodnim časopisima mora platiti.

– Od prošle godine predviđeno je da se iz sredstava za materijalne troškove može odvojiti deo novca za objavljivanje radova. Samo jedan rad košta preko hiljadu evra i ako bismo trošili pare na to, ne bismo imali novca za istraživanja. Ako se ima u vidu kolika su ulaganja u nauku, mislim da smo dosta postigli kada je reč o plasmanu na Šangajskoj listi – kaže Jovović.