Budžetska inspekcija „češlja“ fakultete: Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja naloženo da vrati 120 miliona dinara

Ovaj fakultet je jedan u nizu visokoškolskih ustanova u sastavu Univerziteta u Beogradu koje je budžetska inspekcija „češljala“ u prethodnom periodu, a slični nalazi konstatovani su i na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Građevinskom i Tehničkom fakultetu u Boru.

Svima njima inspekcija zamera da su sopstvena sredstva trošili na nezakonit način, dok sa pomenutih fakulteta tvrde da su sve radili u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i uredbama.

U zapisniku o inspekcijskoj kontroli Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja koji je obuhvatio period od 2018. zaključno sa septembrom 2022, u koji je Danas imao uvid, tom fakultetu je naloženo da u budžet uplati oko 26 miliona dinara, po osnovu nezakonito uvećanih koeficijenata i oko 90 miliona dinara po osnovu nezakonito uvećanih plata.

Inspekcija u svom izveštaju konstatuje da Fakultet nije posedovao dokaz da su zaposleni radom i zalaganjem ostvarili veći radni učinak i doprineli ostvarivanju rezultata poslovanja, odnosno da su ispunjeni uslovi za uvećanje plate po osnovu člana 12 Zakona o platama u državnim organima i javnim službama koji propisuje da se plate mogu uvećati iz ostvarenog prihoda srazmerno učešću troškova rada u ostvarenom prihodu.

Fakultet je dužan da uplati na budžetski račun i oko 1,4 miliona dinara koje je isplatio zaposlenim ženama za Dan žena, zatim 4,3 miliona koji su isplaćeni povodom Dana fakulteta i još oko tri miliona dinara na osnovu nezakoniti isplaćenih naknada za učešće u radu komisija za odobravanje, ocenu i odbranu doktorskih disertacija.

V.d. dekana: Sve rađeno po zakonu

Dok inspekcija tvrdi da je ovim isplatama prekršen Zakon o budžetskom sistemu, vršilac dužnosti dekana Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja prof. dr Saša Jakovljević za Danas kaže da je Fakultet postupao u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i odgovarajućim uredbama.

– Budžetska inspekcija smatra da nismo smeli da povećavamo plate zaposlenima putem isplate stimulacija i izmene određenih koeficijenata. Oni smatraju da prema Zakonu o budžetskom sistemu mi nemamo sopstvene prihode, dok s druge strane Zakon o visokom obrazovanju prepoznaje te prihode i daje pravo fakultetima da raspolažu tim sredstvima na osnovu sopstvenih akata – navodi Jakovljević.

On napominje da se Fakultet trudi i želi da posluje u skladu sa zakonom i interesima države Srbije, a to je pokazao i vraćanjem u posed države teniskih terena koje je 10 godina protivpravno u svom posedu držao jedan privatnik.

– Fakultet bi, teorijski, verovatno mogao da u nekoliko narednih godina iz sopstvenih prihoda „vrati“ novac koji traži budžetska inspekcija, ali u tom slučaju jednostavno ne bi mogao da funkcioniše. Ne bismo imali sredstva za osnovne nastavne i naučne aktivnosti, a njihov razvoj bi bio apsolutno nemoguć. Takođe, ne bi bilo sredstava za plaćanje redovnih računa za komunalne usluge i takse, struju, vodu i druge režijske troškove, jer je u prethodnih pet godina Fakultet potrošio u te svrhe preko 370 miliona dinara iz sopstvenih sredstava – ističe Jakovljević.

On se nada se da će se na najvišem nivou naći održivo rešenje za ovo pitanje, pošto, kako napominje, ovo sigurno nije problem samo pomenuta četiri fakulteta.

– Jasno je da će svi fakulteti posle ovakvog inspekcijskog nadzora dobiti slične mere – ukazuje naš sagovornik.

Ista plata za različite poslove

Osvrćući se na nalaz inspekcije da je fakultet kroz korekciju koeficijenata jednom broju zaposlenih povećavao plate, sekretarka Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Milena Lazarević kaže da je to rađeno da bi se obezbedila isplata minimalne zarade za nenastavno osoblje i kako bi se napravila razlika u platama prema poslovima koje zaposleni obavljaju.

– Ako se najniži koeficijent, koji je predviđen Uredbom Vlade Srbije pomnoži sa osnovicom za obračun i isplatu plata koju utvrđuje Vlada na godišnjem nivou, dobija se iznos od oko 24.000 dinara, a da bismo „pokrili“ minimalnu zaradu koja je oko 40.000 dinara, morali smo da korigujemo koeficijente. Problem je, međutim, što minimalnu zaradu po uredbi treba da prime ne samo zaposleni sa prvim, nego i sa drugim, trećim, četvrtim, pa i petim stepenom stručne spreme. Poslove likvidatora, kontiste, blagajnika kod nas rade zaposleni sa srednjom školom. To su radna mesta sa složenim i odgovornim poslovima, a kada njihove koeficijente iz uredbe koja dugo nije menjana pomnožite sa osnovicom za obračun i isplatu plata, dobija se iznos koji je manji od minimalne zarade. Dakle, prema uredbi bi zaposleni sa prvim i sa petim stepenom stručne spreme trebalo da prime istu platu, tj. minimalnu zaradu – navodi Lazarević.

Ona dodaje da Zakon o radu i Ustav propisuju da zaposleni koji imaju različitu vrstu odgovornosti i rade različite poslove ne mogu da imaju istu platu, što znači da se mora napraviti razlika u platama prema odgovornosti i složenosti posla koje osoba obavlja.

U tom kontekstu Fakultet je vršio korekciju osnovica da bi se napravila razlika u primanjima zaposlenih.

Druga sporna tačka se tiče isplate stimulacija iz sopstvenih sredstava Fakulteta, na šta visokoškolske ustanove imaju pravo po Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama, srazmerno učešću troškova rada u ostvarenom prihodu.

Još dva zakona prepoznaju ova sredstva, dok Zakon o budžetskom sistemu kaže da su svi prihodi koje ostvare javne ustanove – javni prihodi.

– Ne postoji propis na republičkom nivou koji definiše kriterijume za isplatu sopstvenih prihoda, već je to zakonom predviđeno da visokoškolske ustanove urede svojim aktima. Zbog toga što država nije utvrdila kriterijume svaki fakultet je svojim aktom definisao kako raspolaže sopstvenim prihodima, u odnosu na to kolika su. Neki fakulteti imaju male sopstvene prihode i koriste ih za materijalne troškove jer ih država ne pokriva u celini, a fakulteti koji upisuju veći broj samofinansirajućih studenata i ostvaruju veće prihode na tržištu, deo tog novca koriste za povećanje plata – pojašnjava Lazarević, uz napomenu da država treba da utvrdi pravila kako se vrši raspodela sopstvenih sredstava.

Na koliziju propisa ukazuje i zamerka budžetske inspekcije da je Fakultet isplaćivao novac za Dan žena.

– To predviđa Poseban kolektivni ugovor za visoko obrazovanje dok u Zakonu o budžetu piše da se po ovom osnovu neće vršiti isplate, pa je pretpostavka da se to odnosi na budžetska sredstva, a ne na sopstvene prihode. Ova odredba iz Zakona o budžetu je bila poznata kada je donet PKU zbog čega smo simbolične sume za 8. mart isplatili iz sopstvenih sredstava Fakulteta – ističe sagovornica Danasa.

Kamen spoticanja 

Na Univerzitetu u Beogradu kažu da pomenuta četiri fakulteta na kojima je budžetska inspekcija utvrdila nepravilnosti nisu izuzetak i da bi identičan nalaz usledio da je predmet kontrole bilo koja visokoškolska ustanova.

– Problem je u različitom tumačenju postojećih zakona, a kamen spoticanja je što budžetska inspekcija osporava pravo fakultetima da sopstvene prihode koriste za povećanje plata zaposlenima. Oni zahtevaju da to bude izuzetno po rešenju za pojedinačne slučajeve i posebne usluge i da se sve mora obrazložiti– navode na Univerzitetu u Beogradu.

Naši sagovornici potvrđuju da budžetska sredstva koja fakulteti dobijaju od države nisu dovoljna da „pokriju“ minimalac za zaposlene sa osnovnim i srednjim obrazovanjem, pa fakulteti iz sopstvenih sredstava dodaju deo novca do minimalne zarade. Sem toga, da fakulteti na ovaj način ne dotiraju plate, dobar broj nastavnika i zaposlenih u stručnim službama bi odlučio da potraži posao na drugom mestu.

Rešenje u zakonu o finansiranju visokog obrazovanja?

Do sada je bilo više razgovora sa nadležnim iz ministarstava prosvete i finansija kako da se ovaj problem reši. Naši izvori sa Univerziteta kažu da Ministarstvo prosvete ima razumevanje za položaj fakulteta, ali da se sada čeka da se u saradnji sa Ministarstvom finansija nađe najbolji modalitet.

Očekuje se da će ovo pitanje biti uređeno novim zakonom o finansiranju visokog obrazovanja čije se donošenje najavljuje već godinama.

Ovim povodom je nedavno održan sastanak rektora državnih univerziteta sa premijerkom Anom Brnabić i dogovoreno je da se oformi radna grupa koja će raditi na nacrtu budućeg zakona.