Bugarska Foto: Pixabay/SapviktorNaš najveći problem je siromaštvo, a veoma dobro je što između nas i većinskog naroda postoji zajedništvo i tolerancija, što je i logično jer delimo isti prostor i istoriju, i imamo istu veru, običaje i navike, kažu neki od sagovornika iz bugarske manjine u Srbiji.
Prema poslednjem popisu u Srbiji, bugarska manjina broji svega 12.918 pripadnika, dok ih je na popisu iz 1948. godine bilo 59.472.
Najviše njih je „nestalo“ u periodu od 1971. do 1991, koji se vidi kao „zlatno doba“ države u kojoj su živeli, a „nestaju“ i u ovim godinama.
Mada, osim na jugoistoku zemlje, žive i u skoro svakom gradu ili opštini u Srbiji, računajući i Vojvodinu, najnoviji popis kaže da je broj onih koji se tako izjašnjavaju veoma mali.
Prema ovom popisu, procentualno ih najviše ima u Bosilegradu, gde se tako izjasnilo 4.075 od ukupno 6.065 građana (67,18 odsto), pa u Dimitrovgradu, gde Bugari čine 45,61 odsto stanovništva pošto se tako „deklarisalo“ njih 3.669 od 8.043.
U Nišu su se, recimo, kao Bugari izjasnili svega 774, u Beogradu samo 899, a u celoj Vojvodini 1.123 građanina.
Bugarski „beg“ od sopstvenog identiteta često se objašnjava činjenicom da su oni najbrojniji na jugoistoku Srbije, u pograničnom pojasu, koji je najsiromašniji deo zemlje, i gde se do dobrog posla i solidnijeg novca stiže teško.
Pripadnost manjinama nije uvek „dobra preporuka“ da se do boljeg života dođe, dok bi „prilagođavanje“ većini moglo u tome da pomogne, može se čuti među onima koji su skloni takvom objašnjenju.
Pritom, broj Bugara u ovim krajevima Srbije se i realno smanjuje, jer se oni poslednjih decenija fizički prazne, čemu svakako doprinosi i ulazak Bugarske u Evropsku uniju (2007), koji je šire otvorio vrata za emigriranje u „bolji život“.
Stefan Stojkov: Sva je sreća da u vladama Srbije i Bugarske ima pametnih ljudi
Siguran sam da u Srbiji sada živi više od 100.000 Bugara. Nemam objašnjenje i ne razumem zašto se ljudi na popisu nisu tako izjasnili, uprkos tome što smo ih zvali da to ‘slobodno’ urade, objašnjavali šta to znači i da ‘nije ništa strašno’. Mada mnogi od njih imaju dvojno državljanstvo, i srpsko i bugarsko, mada voze automobile sa bugarskim tablicama, a deca im studiraju u Sofiji, nisu to učinili. Uveren sam da je reč o mimikriji, a svakako ne o asimilaciji, jer Srbija je demokratska zemlja“, kaže za Danas Stefan Stojkov, predsednik Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine.
Stojkov navodi da su pripadnici bugarskog naroda „lojalni građani“- poštuju svoje korene, ali i državu u kojoj žive.
„Našu istoriju treba da znamo, i da je uvažavamo, ali i da je ostavimo istoričarima, a mi da gledamo naše sutra, našu decu i šta ćemo da im ostavimo“, kaže.
On dodaje da je za Nacionalni savet bugarske manjine Vlada Srbije poslednjih desetak godina „jak i pouzdan partner“, a da dobru saradnju imaju i sa OEBS-om, institucijom ombudsmana, poverenicom za zaštitu ravnopravnosti, kao i ambasadom Bugarske u Beogradu i generalnim konzulatom u Nišu.
„U opštinama gde žive pripadnici bugarskog naroda, a koliko znam i u drugim opštinama, među običnim ljudima, Srbima i Bugarima, nikad nije bilo međunacionalnih sukoba, netolerancije, niti ima socijalne distance. Naravno, u svakom žitu ima kukolja, koji bi da poremeti naše odnose, zarad lične koristi. Reč je o nekim nevladinim organizacijama, koje na taj način štete svima. Ali, sva je sreća da i u vladama Srbije i Bugarske ima pametnih ljudi, pa tome ne poklanjaju neku pažnju“, ocenjuje Stojkov.
On podseća da Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine ima ingerencije u oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i upotrebe bugarskog jezika kao službenog.
Prema njegovim rečima, u svim tim oblastima učinjeni su ozbiljni pomaci, kojima je u velikoj meri doprinela država Srbija, ali prioritet Nacionalnog saveta je „odnos između Srbije i Bugarske“.
„Odnosi između Srbije i Bugarske su, prema zvaničnim procenama Beograda i Sofije, sada dobri, ali nam je želja i namera da postanu odlični. Primer dobre prakse su Srbija i Mađarska. Aleksandar Vučić i Rumen Radev su ne samo predsednici država već i veliki državnici i siguran sam da naći način da ti odnosi budu i još bolji, na korist svih građana, a naš Savet će u tome biti dobra spona. Jer, kada su odnosi između država loši, strada narod u pograničnim oblastima“, kaže.
On upućuje pohvale državi Srbiji zbog investiranja u putnu infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje i digitalizaciju, ali kaže da je neophodno i dodatno ulaganje, jer je reč o kraju Srbije sa slabom ekonomijom.
„Najveći problem u u Bosilegradu, Dimitrovgradu i delu Babušnice- Zvoncu i Zvonačkoj Banji, jeste ekonomija, odnosno nezaposlenost ljudi, i na tome treba raditi“, kaže Stojkov, dodajući da bi država trebalo da obezbedi i ulazak što više pripadnika bugarskog naroda u sektor bezbednosti- vojsku, policiju, graničnu policiju i vatrogasce, jer bi između ostalog i to zadržalo mlade da ostanu u tim opštinama.
Vanče Bojkov: Bugarsku manjinu i većinski narod u Srbiji malo toga razlikuje
Vanče Bojkov, redovni profesor Elektronskog fakulteta u Nišu, u oblasti društvenih nauka i humanitaristike, slaže se da između bugarske manjine i većinskog naroda nema socijalne distance.
„To se između ostalog vidi i na međunarodnim naučnim skupovima, gde se Srbi, Bugari i Makedonci odvoje i druže, što je i normalno jer nas mnogo toga povezuje, od vere do navika, a malo toga razlikuje. Dosta je i brakova između pripadnika bugarske i srpske zajednice“, kaže Bojkov za Danas.
On dodaje da Univerzitet Niš sarađuje sa univerzitetima u Bugarskoj, od razmene studenata do zajedničkih naučnih i obrazovnih projekata, te da skoro da nema univerziteta u Srbiji koji to ne čini.
„Doduše, ovde studenti iz Bugarske ne dolaze da studiraju, ali pripadnici bugarske manjine idu na studije na bugarske univerzitete. Istovremeno, građani Bugarske sve više studiraju u zapadnoj Evropi, što im je dostupno jer su članica EU“, kaže on.
Postoji ozbiljna saradnja i u prekograničnim projektima, koji se finansiraju iz fondova EU.
„Činjenica je da Bugari i Srbi iz naše zemlje sarađuju u bezmalo svim oblastima, od biznisa do kulture“, kaže on.
Dodaje da lično nikada nije imao bilo kakav problem u Srbiji, ni privatno ni profesionalno, zbog toga što je pripadnik bugarske manjine, a da „nije čuo“ ni da je iole ozbiljniji problem imao i neko u njegovom okruženju.
„To je, verovatno, i do svakog čoveka ponaosob. A i nisam se bavio politikom- da jesam možda bih imao probleme, a možda i više para“, kaže.
Ocenjuje, takođe, da se i u Srbiji i u samoj bugarskoj zajednici vodi računa o očuvanju kulture i tradicije Bugara, od njihove nacionalne kuhinje do folklora.
„Ipak, veliki problem je siromaštvo u krajevima u kojima Bugari većinski žive. Mladi su u velikoj meri otišli, puteva nema dovoljno, sela su prazna. U Dimitrovgradu i Bosilegradu su neophodne investicije i putna infrastruktura, kako bi se rešila nezaposlenost, ljudi dobili radna mesta, a oni koji su otišli se vratili. Problem je što mnogi idu odavde, a nešto ne vidim da se vraćaju“, kaže Bojkov.
Petar Videnov: Mediji za bugarsku manjinu imaju problem sa finansiranjem i nastojanjem vlasti da ih stavi pod kontrolu
Petar Videnov, odgovorni urednik multimedijalnog interntet portala na bugarskom i srpskom jeziku Far, sa sedištem u Dimitrovgradu, ocenjuje da problema ima i u medijima za bugarsku manjinu, koji se suočavaju sa neodrživim ili teško održivim finansiranjem, kao i nastojanjima države i lokalnih samouprava da ih stave pod svoju kontrolu, nauštrb profesionalnog i objektivnog informisanja.
„Smatram da postoji sasvim dovoljno medija na jeziku bugarske manjine u Srbiji, i oni su od velikog značaja, ali pitanje je u kojoj meri ovakvi mediji objektivno, profesionalno i realno prikazuju probleme i situaciju pripadnika bugarske zajednice u celini. Pritom, više od 20 godina izostaje TV emisija na bugarskom jeziku na javnom servisu RTS“, kaže Videnov za Danas.
On kaže da „postoji i veliki uticaj vlasti, Nacionalnog saveta i vlasnika, odnosno osnivača na uređivačku politiku medija na bugarskom jeziku“, pa se „postavlja pitanje u kojoj meri oni zadovoljavaju potrebe građana i ispunjavaju javni interes“.
„Činjenica je da država i lokalne samouprave žele da finansiranjem putem medijskih konkursa ili na drugi način ipak stave te medije pod svoju kontrolu, te je obaveza medijskih radnika da se odupru, ako je to moguće, pritiscima i da stvore poverenje kod auditorijuma koji ih prati, uz bolju, profesionalniju i objektivniju uređivačku politiku“, ocenjuje.
On naglašava da novinari profesionalnih i objektivnih manjinskih medija trpe pritiske u svojim sredinama.
„Nesporno je da je egzistencija veoma važno pitanje, zato što medijski radnici u malim sredinama kao što su Dimitrovgrad i Bosilegrad moraju da od nečega izdržavaju svoje porodice. Sa druge strane, ne treba da postanemo produžena ruka vlasti i propagandisti. Tek onda nismo novinari. To je veoma teško ostvariti u praksi, ali FAR je, ipak, izabrao teži, ali pošteniji i profesionalni put u svojoj borbi za medijsku slobodu i opstanak na medijskoj sceni“, kaže.
Prema njegovim rečima, iskustvo FAR-a pokazuje da su mediji civilnog sektora društva najbliži građankama i građanima ili pak treba da se izbore za tu poziciju.
„Ovakvi mediji trenutno su jedina alternativa stranačkim medijima, u šta su nakon privatizacije prerasli mnogi mediji, uključujući i medije na bugarskom jeziku. Međutim, postavlja se pitanje kako ovakvi mediji mogu opstati na medijskoj sceni i kako mogu obezbediti održivo finansiranje uz poštovanje standarda objektivnog i profesionalnog informisanja. Zbog svoje autonomije u uređivačkoj politici i bez političkog uticaja, FAR se poslednjih godina suočava za brojnim problemima- diskriminacijom, političkim i ekonomskim pritiscima, etiketiranjima…“, kaže Videnov.
Prema dvojezičnoj publikaciji o medijima na bugarskom jeziku na jugoistoku Srbije, objavljenoj krajem prošle godine, u ovom delu zemlje postoje četiri štampana medija („Novo bratstvo“, „Bjuletin“, „Vizija“ i Farče“), tri portala ( „Far“, „Glas press“ i TV info Bosilegrad) i dva elektronska medija (Nova Radio-televizija Bosilegrad i Radio-televizija Caribrod).
Svi ovi mediji, koji su uglavnom i na bugarskom i srpskom jeziku, registrovani su u Dimitrovgradu, Bosilegradu i Nišu.
Nacionalni javni servis ne ispunjava svoje zakonske obaveze
„Radio-televizija Srbije ne ispunjava zakonsku obavezu da građane pripadnike manjina izveštava na njihovom jeziku, odnosno da obezbedi nacionalnim manjinama da prate određene programske celine i na svom maternjem jeziku i pismu. Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine, ali i lokalne vlasti u opštinama Bosilegrad i Dimitrovgrad, više puta su od RTS-a tražile da se obnovi emitovanje emisije ‘TV Žurnal‘ na bugarskom jeziku. Naime, zbog porušenih predajnika u NATO bombardovanju, emitovanje ’TV Žurnala‘ je prekinuto 1999. godine i nikada nije obnovljeno“, navodi se između ostalog u dvojezičnoj publikaciji “Sloboda izražavanja, uloga u demokratskom društvu i održivost medija na bugarskom jeziku na jugoistoku Srbije”, čiji je autor novinar Nedim Sejdinović, a izdavači Udruženje građana “Emblema” i portal Far.
„Sagovornici skoro aklamativno ističu da postoji problem sa političkim uticajem na rad (pojedinih) medija na bugarskom jeziku. Neki čak tvrde da je situacija gora nego pre nekoliko decenija, u jednopartijskom sistemu, za vreme socijalističkog samoupravljanja. Političke elite ili nisu svesne ili odbijaju da prihvate da uloga medija nije njihova promocija, već upravo suprotno- kontrola njihovog rada. Urednici i novinari su su skloni samocenzuri, izbegavajući da tretiraju teme i probleme koje im mogu pogoršati odnos sa imaocima političke i ekonomske moći. Sa tim u vezi je i nezadovoljavajući nivo bezbednosti novinara u malim sredinama, koji su svesni mogućih konsekvenci u slučaju istraživanja i prezentacija priča koje se odnose, recimo, na korupciju. Nemaju osećaj da postoji adekvatna zaštita za njih i njihove porodice“, dodaje se u publikaciji.
Zašto 90 odsto pripadnika bugarske manjine ide na studije u Bugarsku?
„Jedan od prioriteta Nacionalnog saveta je kvalitetno obrazovanje na maternjem jeziku, od vrtića do srednje škole. Postigli smo da imamo sve većio broj učenika koji uče na maternjem jetziku, imamo kvalitetan dvojezični kadar, kao i udžbenike na maternjem jeziku za osnovne i srednje škole, koji su potpuno besplatni. Naša deca i mladi u 90 odsto slučajeva idu na fakultete u Bugarsku, između ostalog i zato što u toj zemlji svaki strani student ima stipendiju od 120 evra. To je dobar primer kako matica brine o svom narodu“, kaže Stefan Stojkov.
On dodaje da je važno da se ubuduće pronađe i model stabilnog finansiranja medija. Nacionalni savet je osnivač Novog bratstva, koji je „brend Bugara u Srbiji“, jer postoji duže od 60 godina, čiji je godišnji budžet 7,5 miliona dinara, kao i Nove RTV Bosilegrad, za koju se godišnje izdvaja šest miliona dinara.
Pritom, godišnji budžet celog Nacionalnog saveta je 7,7 miliona dinara, kaže.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Različitosti nas spajaju“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva za informisanje i telekomunikacije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
